Анали Правног факултета у Београду

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЯТЕТА

промета на широј основи. Аутор нас у току даљих излагања упознаје ca напорима који су били ггредузимани у вези са јавним контролисагьем и жигосањем мера у по ј единим нашим подручјима, са изналажеаима и обележавањем тзв. узорних мера, као и са завођеаем јавних кантара и вагаоница, што je све имало великог значаја за развитак трговине и оживљавање привредне активности. Посебно су интересантна излагала аутора која се односе на борбу против лажних мера и кривог мерегьа. У вези са овим можемо са жалошћу да констатујемо да су ондагшье власти, много више него што се то данас чини, водиле рачуна да онај ко се једном ухвати да криво мери не добије могућност да такву грешку поново учини. На пример, у Дубровнику je 1389 било прописано да je продавац соли са фалсификованим мерама имао платити казну од 50 перпера за сваку такву меру, а поред тога никад више за читана живота није могао бити продавац соли. A онај мерач соли који се ухвати да намерно мери кривим мерама или не мери исправно правим мерама поред новчане глобе и доживотног дисквалификовања као мерача соли шпао je и у затвор (с. 41). Јавни интерес и сигурност у размени и промету, у условима када су постојале тако ыногобројне и разнолике мере, захтевали су увођеле и примену и много строжијих, често и драконских казни за употребу кривих мера и за закидање при мерену, мада не изгледа да су све те санкције биле довољне ефикасне. Највећи део својих излагала у уводном делу аутор je посветио завођењу метарског система у појединим подручјима која су касније ушла у састав данапгње Југославије. Иако je метарски систем био у Францускрј прихваћен 1795, односно 1800, после чега се постепено ширио и у другим земљама, у југословенским покрајинама он се почео примеливати тек у другој половили XIX века (ако се изузму Илирске провинције lBO9 —1813). Овај систем се најпре почео заводити у областима које су биле под Аустро-Угарском, да би се касније проширио и на Србију, Босну, Херцеговину, Црну Гору и Македонију. Међутим, премда je у свим овим пркрајинама метарски систем био формално и законски већ уведен и премда je он био насушна потреба буржоазије ко ja je у том времену настајала и јачала, ипак je требало још доста времена да се истисну из употребе разнолике старе мере. Зато ће и између два светска рата бити потребно да се настави са борбом за елиминисале старих мера и за сузбијање кривог мерела. Аутор нас врло детаљно упознаје са æ огим прописима и корадима који се не само у периоду до 1941, него и после ослобођела предузимају у вези с тим у нашој земљи. Његове анализе и излагања обзгхватају у ствари прописе и мере које су у овом погледу биле код нас доношене све до почетна 1958. У закључку својих излагања аутор констатује да се завођење јединственог метарског система мера у јавном промету може углавном сматрати решеним у свим нашим областима. Али у исто време он наглашава да никада ни општа употреба најсавршенијих мерила на метарској основи неће успети да коначно искорени покушаје неисправног мерела на најразноврсније старе и нове начине. Зато ће стално бити потребна ваљана организација сталне јавне контроле мера и мерела широм целе земље којом he руководити искусни и савесни стручни кадар. Клига Речник наших старих мера резултат je дугог и напорног рада аутора. Она je припремана и рађена савесно и са љубављу једног страсног истраживача и у лој су са свих апсеката разматрани улога и развој мера и мерног система. Овај речник мера када буде у потпуности објављен, заједно са уводом који je приказан у овом напису, свакако ће постати неопходан и врло користан приручник не само свим онима који буду изучавали привредну историју наше земље, него и онима који се буду бавили разним економским, етнографским, историјским и осталим проблемима везаним за прошлост наше државе и појединих наших народа.

В. Васи}l