Анали Правног факултета у Београду

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ЗБОРНИК ГРАЋАНСКИХ ЗАКОНИКА С ТАРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. Приредио др. Михаила С. Ступар професор Правног факултета у Београду. Титоград, 1960, изд. „Графичког завода“ (у кооперацией са „Савременом администрацијом“ из Београда), XIV + 522 с. ПРАВИЛА ГРАЂАНСКИХ ЗАКОНИКА. С накнадним прописима, напоменама и подацима из литературе. Приручник за праксу, науку и законодавство југословенског грађанског права. Приредио др. Михаила ВуковиЬ уз сарадњу др. Мартина Ведриша и Ъуре ВуковиКа. Загреб, 1961, изд. „Школске књиге“, СХХХП + 1182 с. У размаку од неколико месеци, у току 1961, појавиле су се ове две збирке веома сличне намене. У првом реду, да омогуће, односно олакшају, примену правних правила, садржаних у грађанским законицима старе Југославије, на тај начин што ће свима заинтересованима омогућити да на једном месту нађу сакупл>ена сва та правна правила. Без кьих то не би било ни мало лак посао, с обзиром на чињеницу што су стара издања појединих законика углавном недоступна. За нашу праксу нарочито судску, а и за настану, па и за научни рад, то je, међутим, од великог значаја, и биће тако догод не добијемо нове прописе из области грађанског права, све док та пространа и веома здачајна облает права буде представљала углавном правку празнину. Отуда je појава ових збирки несумњив добитак, утолико пре и више што оне могу одиграти и знача ј ну упогу у стварању нашег новог права, те je велики труд приређивача, уложен у овај посао, вредан сваке хвале. Иако сличне по намени, збирке се знатно разликују по концепцији: проф. Вуковић се није ограничио на то да само сакупи текстове законика, већ je (у тридесет и четири „додатка“) дао и нове прописе из области грађанског права или у непосредној вези с грађанским правом. Правилно je, по нашем мишљењу, поступио што за материје, регулисане новим прописима, није давао текстове законика, тако да његова збирка садржи правна' правила само тамо где још нема нових прописа, а нове прописе у свим случајевима где су они донети, те не долази у питање примени правних правила (на пример; Закон о наслеђивању. Закон о експропријацији, Закон о станбеним односима, итд.). Та особина збирке представл>а њену несумњиву предност са гледишта могућности практичне употребе, иако, додуше, стоји и чшьеница (на коју указЈ 7 је сам проф. Вуковић у „Предговору“) да би „књига имала и нешто већу вриједност за науку да су репродуцирана сва правила законика“. Материја je сређена према редоследу који она има у Аустријском грађанском законику, уз чије су текстове додавани текстови Српског грађанског законика. Лакшем сналажегьу у тој прилично компликованој ситуацији знатно доприносе и Преглед правила АГЗ која одговарају правилима СГЗ, као и Преглед правила СГЗ која одговарају правилима АГЗ, додати на крају књиге. После текстова долазе обимне напомене приређивача, у којима они критикују превод текста упоређујући га са изворником (што сведочи о њиховом изванредном познавању ове материје), дају укратко његову садржину (да ли je то било неопходно?), наводе потпуну праксу наших врховних судова, повезују материју упућујући на друга правила односно прописе, и врло често упућују читаоца и на стручну литературу. Сналажење у том веома обимном и разноврсном материјалу олакшава иа почетку књиге штампани азбучни преглед садржаја, израђен веома подробно и пажљиво, на око 130 страна. Као што се може закључити из горњег кратког приказа, оквири књиге су шири него што то произилази из н.еноl* наслова. Зато изгледа да би адекватнији наслов ове књиге био „Правки прописи и правна правила грађанског права ФНРЈ“.