Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

су случајеви дощье. Доцња дужника или повериоца проузрокује прелаз ризика за накнадну немогућност испуњења на онога који je у дощьи. Али становиште разних правних поредака je различите. У неким je ус лов да je странна за доцвьу одговорна (на пример, немачко право, § 287 BGB за дужника) (17). Али кривица се не узима у обзир ако je поверилац у дощьи, јер не постоји дужност него само право преузимања ствари (18). Објективном доцњом ризик немогућности већ прелази на повериоца (чл. 324 BGB) (19). Совјетско право (РСФСР) одређује да дужник сноси одговорност за немогућност испуњења која je настала случајно, ако je y доцњи. A дужник je y доцњи само ако je она наступила из узрока за који je дужник одговоран (чл. 121 и примедба) (20). У другим правним порецима одговорност за доцвьу (дужника и повериоца) није услов за прелаз ризика за неиспуњење (§§ 1419 и 920 ОГЗ) и по италијанском праву сноси и дужник (21) и поверилац (22) у дощьи ризик накнадне немогућности испугьеньа. Ни по швајцарском праву (чл. 102 OR) није потребна одговорност дужника у дощьи: дощьа не може да буде проузрокована објективним разлозима, а ипак дужник одговара за немогућност испуњења које je настало случајно за време доцње (чл. 103 OR) (23). Одговорност за доцњу повериоца није посебно нормирана јер ризик прелази на повериоца код куповине по species- у већ склапањем уговора (24). Само за уговор о делу (послу) je одређено да прелази ризик на повериоца ако je у доцњи са преузимањем ствари (чл. 376 OR), јер код тога уговора ризик не прелази већ у моменту закльучегьа уговора. Чак по енглеском праву одговара поверилац у дощьи дужнику за штету која настаје због његове тотае creditoris (25). Као што je речено, женевски уговори не знају за аутоматско раскидайье уговора, већ свака странка има право да обичном изјавом раскине уговор. Уговор се раскида само делимично ако се узрок односи само на део уговора. Само ако природа уговора дозвољава потпуно раскидање и делимична немогућност има утицај на уговор као целину. Да ли je солуција у женевским уговорима боља од оне у правним порецима? Становиште које су заузели женевски уговори има своје практично значење јер ствара јасан положај. Када немогућносг погађа само неки део уговорне обавезе, при аутоматском раскиду није извесно да ли he ce облигација раскинути у целости или само делимично. Странке

(17) „Der Schuldner ist auch für während des Verzuges durch Zufall eintretende Unmöglichkeit der Leistling verantwortlich, es sei denn, dass der Schaden auch bei rechtzeitiger Leistung eingetreten sein würde“ (287 BGB). „Der Schuldner kommt mäht ln Verzug, solange die Leistung in Folge eines Umstandes unterbleibt den er nicht zu vertreten_ hat" (§ 285 BGB).

(18) Enneccerus: op. clt., p. 236. (19) „Die Gefahr der Gegenleistung (Vergütungsgefahr) geht mit dem Eintritt des Annahmeverzuges auf den Gläubiger über“ (Enneccerus: op. cit., p. 238).

(20) Агарков: н. д., I, с. 504. . (21) „II debitore che è in mora non è liberato per la soprawenuta impossibili.ä délia prestazione dérivante da causa a lui non imputabile se non prova che 1 oggetto délia prestazione sarebbe ugualmente perlto presso Д creditore“ (art. 1221 CG).

(22) „Quando II creditore è in mora, è a suo carlco l’impossibilità délia prestazione soprawenuta per causa non imputabile al debitore“ (art. 1207 CC).

(23) „Befindet sich der Schuldner im Verzüge so hat er Schadenersatz wegen verspäteter Erfüllung zu leisten und haftet auch den Zufall“ (Art. 103 OR).

(24) Andreas Tuhr: Allgemener Teil des Schweizerischen Obligationenrechts, Tübingen, 1924, S. 475. ,

(25) Schmitthoff: The Sale of Goods, p. 165.