Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

315

ОСНОВИ ЕКОНОМСКОГ И ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА У ПРЕДНАЦРТУ УСТАВА ФСРЈ

Нека питања

Чак и најстрожији критичари Преднацрта неће моћи да му порекну обиље оригиналних идеја, и то таквих идеја које нису теорија ради теорије, већ су оружје свакодневне и истовремено дугорочне борбе човека, друштва и државе на југословенском социјалистичком путу. Револуционисање службеничког система, досада непозната усмереност уставног формулисања улоге друштвених организација, комбинација y којој ce, статички посматрано вишедомост скупштина друштвено-политичких заједница (изузев y скупштини општине која je дводомна) y динамичком посматрању претвара, такво je стремљење, y дводомност, само су нека од тих нових pemeiba. И баш због те снажне и широке оригиналности, поред осталих разлога, y Преднацрту има извесних недостатака, пре свега y стилизацији, затим и y погледу потпуности или начина решења појединих питања. Творци Преднацрта су баш смело с тим и пошли y његовом стварању, јер, као што каже Председник Тито: „(...) колико год Комисија за израду Устава била на високом нивоу, она ипак не може сагледати све оне ствари хоје y свакодневној пракси могу да виде милионске масе“ 1 ) Сходно томе, сваки од написа или усмених дискусија није резултат усамљеног аутора већ je плод укрштања размишљања мноштва људи са којима je он долазио y додир и гвегових размишљања. I. Питање наслова. Овај напис већ по своме наслову донекле одудара од наслова датих y Преднацрту за одговарајуће материје. Међутпм, он y неким од тих одступања одговара образложењу Преднацрта. Док y тексту Преднацрта као наслов гл. II стоји „Друштвено-економско уре"ђење“, y Образложењу ce налазе ове формулације: „Ова глава обухвата основне принципе и битне карактеристике друштвено-економског уређења Југославије Заједно са основним начелима, формулисаним y Уводном делу Преднацрта, одредбе ове главе изражавају друштвено-економску основу [...] и садрже основне принципе на којима ce заснивају друштвено-екоеомски односи y производњикаоматеријалној базидруштва иуосталим областима друштвене делатности [. ..] Отуда одредбе ове главе утврђују оспове друштвено-економског уређеша“. Дакле, не целокупно друштвено-економско уређење, као што то и потврђује садржина гл. 11. Даље je питање употребе термина уређење у глави II с обзиром да je наслов тл. IV „Основи политичког система“. У питању je језичка неусклађеност између наслова ове две главе. Међутим, ако погледамо наслов дела Преднацрта y коме су смештене ове главе. „Друштвено и политичко уређење“ онда би и гл. II требало да носи наслов „Основи политичког уређења“. С друге стране, није хармонично укључити код израза економски y наслову гл. II атрибут друштвено, a израз политички y oаслову гл. IV оставити без тог атрибута; поготову кад y гл. IV наилазимо на формулације; „Самоуправљање грађана y општини je политичка основа јединственог друштвенополитичког система“ (чл. 74, ст. 1); (додуше овде није терминолошки ■ јасно како самоуправљање може само политички a не и друштвено да буде основа