Анали Правног факултета у Београду

316

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друштвено-политичког). „Образложење“ каже: „б. политички систем je шири од система власти и стога y оквиру једног новог система политичкихг односа, система друштвеног самоуправљања, обухвата и положај и фуикције органа којима ce поверава политичка власт [...]. [У „Основним начелима“, нарочито y одељцима IV и V, изражени су основни принципи који, заједно са принципима ове главе, изражавају суштину и структуру друштвено-политичког система“. И даље, не каже ce политичка, већ друштвено-политичка заједница. Тиме смо дошли до питања оправданости употребе атрибута друштвеног. Јасно je да Устав може регулисати самодруштвену страну економике, a не и технолошку, као и да je политичко, што ce види из „Образложења“, компонента друштвеног, тако да je и овај атрибут сувишан, као што je то већ и изражено y неким дискусијама. У вези с тим ваљало би променити наслов Првог дела „Друштвено и политичко уређење“. Буквално тумачено испало би да политичко није друштвено. Исто тако je јасно да између политичког и економског постојт узајамно преплитање. С друге стране, ту ce налази и гл. 111 „Слободе, права и дужности човека и грађанина“, y којој ce налази низ права из области културе, a y одредбама о основима друштвено-економског уређења нацлазимо и на формулације о радним организацијама на том подручју; истина, одредбе их посматрају кроз изједначење (у основи) положаја њихових радника са радницима y привреди, уз указивање на особености, али ce тоистовремено одражава на улогу радних људи и организација y култури. Устав свакако, као правни акт, најмање може заћи y питање културе, јер она y оквирима социјалистичког правца, наравно, мора бити најсамосталнија. Али, поменутим одредбам он даје извесне основе, ако ce тако може рећи, уређења културе. Све то води ка оправданости предлога да Део први Преднадрта носи уопштен наслов „Основи друштвеног система“, јер je реч о систему норми, a уређење или поредак би ce употребили за целину коју сачињавају те порме и њихово спровођење y друштвеним односима. Ово друго je ван: граница Устава као акта. Као акт он на праксу може да реагује само кроз своје промене. Онда би II глава носила наслов „Основи економског система“. Глава о правима и дужностима појединца налази ce између поменуте две главе. Она је већим делом, упрошћено речено, индивидуализирана пројекција елемената основа економског и политичког система и оба система као целине. He само то. „Слобода и права човека и грађанина неотуђиви: су део и израз социјалистичких и демократских односа заштићених овим Уставом il остварују ce y међусобној солидарности људи и испуњавању дужности свакога према свима и свих према свакоме“ (чл. 35, ст. 1). (Овде ce узгред може ставити и примедба да ли je потребно поред израза социјалистички односи посебно истицати да су они демократски, пошто доследни социјалистички односи y себе укључују демократију a овакво удвостручење постоји још y неким другим одредбама). Дакле, човек и грађанин нису усамљеничке индивидуе либерализма већ друштвено оријентисани појединци. Основи политичког система израстају из основа економског система. Све ове чињенице говоре да би боље било преместити главу о