Анали Правног факултета у Београду

ЛРИЛОЗИ

317

лравима или иза основа политичког система или je поставити као прву тлаву основа друштвеног система која долази после главе која садржи уводне одредбе. У прилог другог решења говорио би дух Преднацрта да je он y првом реду акт човека и друштва, a y другом реду државе, која ce и сама подруштвл>ава. Онај који тумачи буквално томе би противставио дефиницију ФСРЈ „Федеративна Социјалистичка Република Југославија je савезна држава добровољно уједињених и равноправних народа и социјалистичка демократска заједница заснована на самоуправљању и власти радног народа“ (чл. 1). Такав тумач би рекао да je због редоследа држава важнији елемент. На то ce може одговорити да je овде реч о федеративној структури државе која je, баш као држава субјект међународног права, a с обзиром на национално питање као један од узрока федеративне структуре, a не целокупној државности, И друго, да ce и та федеративна структура прожима подруштвљавањем. Илустрација овог питања je упоређивање ове дефиниције са дефиницијом ФНРЈ y Савезном уставном закону „ФНРЈ je социјалистичка демократска савезна држава суверених и равнолравних народа“ (чл. 1). Иако су већ y време доношења Савезног уставног закона друштвено самоуправљање и власт радног народа били развијени, ипак Bbiixoß успон није био толики као данас, да би био увршћрн y дефиницију Југославије, премда je y Уставном закону дат низ одредби о самоуправљању и власти радног народа. Мишљење да би глава о правима и дужностима требало да дође на почетку Устава je већ истакнуто y неким дискусиј ама. С обзиром на просторне могућности овог написа остаје нам да размотримо само нека питања основа економског и политичког система. 11. Нека питања основа економског система. Полазни проблем je да ли je друштвена својина (тај израз узимамо y условном смислу, као назив за процес поступног подруштвљавања својине, јер немамо пред собом готов резултат) примарна основа нашег друштва. Својински одиоси су, y целости узето, непосредна основа надградње сваке друштвено-економске формације. Међутим, њихова подлога je одређени ниво производних снага, a пошто je човек најважиија производна снага, значи стање y погледу лоделе рада. Према томе, укидање отуђења y односима рада je првенствени чинилад, па би због тога y делу „Основна начела“ цри формулацији основа положаја и улоге човека требало ставити ослобођење рада испред друштвене својине. Према томе, поставља ce питање реалистичности уношеша права на рад y Преднацрт. Баш y ово време je дошло до извесних појава повећане лезапослености. У дискусијама о Преднацрту има неких питања да ли je y тој ситуацији право на рад требало уносити y текст, a и извесних мишл>ења да његово уношење неће битно изменити стање ових појава. У разматрању ових примедби ваља водити рачуна да ce Устав ствара за релативно дужи низ година тако да не сме да ce поводи за привременим поремећајем. Баш зато што je ово право унето, Устав добија борбени карактер y односу на појаве незапослености, наравно y заједници са другим актима, као и друштвеним снагама. Осим привремених објективних узрока незапослености делује и низ субјективних слабости које су такође привременог карак-