Анали Правног факултета у Београду

ПРИСТУ ПАЬЪЕ ЬГУЛТИЛАТЕРАЛНИМ УГОВОРИМ А

13

ференцијама које сазива ОУН и у конвенцииама које се склапају- под велим окрвдьем (напред смо навели примере конвенции а из поморског права и о дипломатским односима). Све ово показује да се и у овом случају, чак и у Комисији ОУН за међународно право, огледа старо правило о неразлучивом браку међународне политике и међународног права. Иако се та Комисија разликује од других органа ОУН и одликује духом толеранције и високим стручним нивоом, иако можемо да тврдимо за наше колете из те Номисије да су прожети духом међународне сарадње и мирољубиве коегзистенције, ипак чак и ово питање није могло бити решавано само по чисто техничким правним критеријумима. То je разумљиво jep je већина у. Комисији ишла по линији реалног збивања у међународним односима и тражила оно решенье које je вероватно највиши степей прогрееивног развоја међународног права до кога се у садањим околностима могло доћи. Ипак, било би неправично рећи да то решење не представља корак напред у развоју међународног права. Од правила да су мултилатерални уговори тенералног карактера затвореног типа и да им могу приступити треће државе само ако то допушта њихов текст, прешло се, као на опште правило, да су такви уговори по генералној претпоставци отвореног типа, да им могу приступати све државе ако њихов текст изрично не искључује такву претпоставку. Ми сматрамо да ово решење представља не само корак напред у правној техници него да je оно исто тако озбиљни допринос олакшању међународне сарадње и пут ка генерализации и универзалном схватању норми међународног права. Али у исто време то решење указује и на законитост у развоју међународног права, найме да се без великих догађаја и битне промене у међународним односима тешко чине скокови у прогресу. Право на приступање мултилатералним уговорима генералног карактера као нови облик појачања међународне сарадње на правном терену и повећања могућности за мирољубиву коегзистенцију држава и народа добило je своје место у међународном праву. Тиме се закорачује у ново схватање ове установе и вероватно je да се појачава одговорност и политичких чинилаца за евентуално ограничавање те сараднье, Раније се полазило од правила да je приступање изузетак, а ново правило, напротив, сматра право на приступање као генерално правило a његово искључење као изузетак за чије установљење морају отворено примити одговорност они који га уписују у текст уговора.

Др.

Милан Бартош

RÉSUMÉ Le droit des Etats d’adhérer aux traités multilatéraux d'intérêt général Les traités-lois au moyen desquels s’établissent des règles générales ayant le caractère universel, bien que ce soient des conventions qui formellement ont le caractère contractuel, jouent un rôle particulier dans le processus de la codification de droit international. Cependant, adoptés par un grand nombre d’États, ces traités-lois prennent un caractère strictement normatif en substance, puisqu’ils deviennent codification des coutumes juridiques consacrés de la