Анали Правног факултета у Београду, 01. 01. 1963., стр. 20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ској.буржоазији. Наиме, како су Срби бројчано били надмоћнији то би они могли, кроз јединствен парламенат, користећи ce својом већином, да изгласају било какве законе неприхватљиве за Словенце и Хрвате. Отуда, имајући у виду само своје интересе, као и српска буржоазија с друге стране (јер су „буржоазији сваке нације потребив гарантије њених користи без обзира на положај на могуће минусе других нација“, како je истакао Лењин), предпостављали су да једино у федеративном уређењу могу бити обезбеђени од таквих могућности. Ни најшира локална самоуправа у јединственој и централизовано] држави, за које су се неке странке или појединци залатали, не би могла да обезбеди довољно сигурности. И у том случају, какосу мислили федералисти, српска већина у парламенту би могла, доношегьем закона, да обезвреди, иначе, ма колико широке и Уставом прокламоврне самоуправе како се показало већ у припремама за Уставотворну скупштину (доношењем, например, скупштинеког Пословника мимо скупштине, по коме су посланици, пре него што отпочну са радом и изјасне се о. облику владавине, морали да положе заклетву краљу чиме je елиминисано ово питање). Такав став водећих хрватских и словеначких странака произилазиоје, добрим делом, и из њиховог претходног искуства под Аустро-Угарском, за време чије владавине су непрекидно морале да бране националну индивидуалност словеначког и хрватског народа, да се, и под видом борбе за „историјска права“ (као Хрвати), непрекидно супродстављају Немцима и Мађарима. Та дуготрајна претходна борба за националну афирмацију, а у суштини борба против њиховог економског подређивања Аустрији и Мађарској, није им допуштала да ризикују, односно да, и у новим околностима, не само не добију очекиване предности од уједињен>а са Србијом, већ_ и. да изгубе и оно> мало аутотртмије коју су имали под Аустро-УгарскомТаквом ставу су допринела, разуме се, и схватања да, иако су Срби, Хрвати и Словенци један народ, између себе се ипак разликују, прво, по вери, а онда и по привредној и друштвеној структури, по трговачким и опште економским оријентацијама, итд. те je и отуда преовладало убеђење да ћеим, и материјални интереси и културни развој бити најбоље обезбеђени. уз најширу аутономију што код ма ког народа и представл>а суштину у решавању националног питања у истим или сличним околностима. Али, од свих разлога економски разлози су ипак преовлађивали. Наиме, док би се уједињењем југословенских покрајина у оквирима АустроУгарске, хрватска и словеначка буржоазија, евентуално, задовољиле са нешто више самосталности од оне коју су ималтг Мађари под Хабзбуршком династијом (врло дуго су се захтеви доброг дела истакнутих хрватских и словеначких политичара сводили' на захтеве за триалистичким уређењем Монархије) у посебној југословенској држави рачунали су, не само са широм, односно са већом самосталношћу нација и покрајина, већ су, на плану поменутог општег развоја, рачунали са много већим користима од уједињења. Тако, док би се у првом случају, тј. у случају уједињења под Аустро-Угарском, задовољили са ситуацијом да се богате ослањајући се првенствено на привредне могућности својих земаља, и уз експлоатацију сопствених народа у другом случају, тј. уједињењем са Србијом, очеки-