Анали Правног факултета у Београду

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

П. У првом свом телеграму који je после говора Лојда Цорџа и Вилсона, већ 10 јануара упутио престолонаследнику Александру, Н. Пашићу и председнику српске Народне скупштине А. Николићу, Трумбић je, између осталог, изнео своје мишљење „да не смијемо клонути духом него се ставити енергично на посао и да свим уједињеним народним снагама манифестујемо захтјеве нашега народа, јер наш народ по својим представницима мора да буде фактор у свом питању. Што ce тиче политичке акције коју треба овим поводом неминовно. започети, Југословенски одбор мисли да 6и требала да Српска влада сазове општу скупштину на коју би били позвани сви посланиди српске скуптшине, југословенски и црногорски одбор у цјелини, представници свих наших ■ организација у Америци и оних омладинских солидних организација и, представници војске и добровољаца. У заступству Краља Престолонаследник треба ће да отвори и затвори скупштину по налогу и заступству краља. Та скупштина имала би карактер представништва цјелокупног народа Срба, Хрвата и Сповенаца са исшьучиво тим јединим задатком да манифестује националне захтјеве нашега народа као цјелине с искљ ученьем било ко je демонстрације против савезника и да донесе закључке о даљем вођену ове националне политике. Државни фактори Србије имали би да ове закључке предложе савезницима као формалан и службен захтјев Србије и цјелокупног народа и заложе се да га енергично и консеквентно заступају и проводе у интернационалном саобраћају одбијајући свако друкчије ријешење нашега питања. Овим ће актом наше питање постати својином савезничке политике од чега може једино да буде добрих послједица са надом на успјех. Читав програм требаће израдити унапред и прихватити све што треба е да скупштина донесе брзо и свечано своје ријешење без дуга претресагьа. Мјесто сазива треба да буде у Паризу или Лондону ради јачег дјејства, које не би могло да буде довољно кад би се скупштина сазвала на Крфу или у Солуну, који су далеко и изван живота интернационалне политике. Ствар треба ријешити у најкраћем року ради хитности саме ствари и ради тога што ће се савеЗшщи састати на договор по својој прилици брзо [...] (18). Пошто није одмах добио одговор на овај свој предлог од 10 јануара да српска влада сазове општу народцу скупштину, Трумбић je исти предлог коме je придавав нарочито велики значај граму престолонаследнику и Пашићу поново „живо препоручио“, а исто тако и у телеграму престолонаследнику 15 јануара. Ту je Трумбић престолонаследнику уз своју „врућу“ препоруку додао; „да општа скупштина

патије према српској влади за све патње које je Србија херојски поднела и има дивљење за њено савесно и лојално испуњавање савезничких дужности, те да она исто тако гаји жељу да се легитнмне аспирације Србије испуне и њене будућо границе осигурају (ДАСИП, МИД, Пол. од., 1918, кут. XIV, дос. 4). Директор политичког одељења у француском Министарству иностраних дела у Паризу рекао je поводом Пашићеве ноте српском посланику да „налази да je нота врло интересантан докуменат“, да ће се француска влада заузети за рСбију итсл. (Исти архив, Пол. од Стр. пов. архива 1917 —1918, дос. 2).

(18) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 9 Трумбићев концепт телеграма ; цитирано код М. Паулове; Југословенски одбор, Загреб, 1925, 387 —388.