Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Yuiyp, десетак био je порез у правоме смислу речи. Плаћали су га баштиници, „гварци” (деоничари рударске дружине) у натури, делом извађене руде. Његова висина била je тачно утврђена и износила je једну десетину од извађене и пречишћене руде ( 20 ). Taj се порез прибирао приликом поделе руде, која се обављала негде сваких 40 дана, негде сваких 45 дана, а негде свака 2 месеца. Рудари су поред рударских баштина могли имати и полюпривредне баштине, на којима су сејали разне житаргще и гајили Bohe и иоврће. Могли су држати и стоку и пчеле. На то су као и друга подашщи (раја) дужни били плайати порез. Taj се порез наплаћивао годишње, било одсском од сваке куће по један дукат (филурија), било по приносу ( 21 ). Y прво време по освајаљу наших крајева примењивао се прим начин опорезивања, a доцније друга, који je за пореске обвезнике био тежи и неповољнији. До сада je било говора о непосредним дажбинама Koje су рудари плаћали. Но они су путем преваљивања сносили и посредни порез под називом „бац”. То одговара царики из нашег средњовсковног права. Царина се плаћала на робу која се на тргу продавала. Њена висина била je утврђена државним прописима или међународним уговорима. Сачували су се некн прописи царинских тарифа који су важили за извесне наше руднике. Тако се сачувао препис царинске тарифе за Сребренику и Рудник i 2 2). Оба ова преписа потичу из XVI века, царински ставови из једне и друге тарифе углавном се подударају. Но и овде се мешају појмови царнне и трошарнне. Значајно je истакнути да се за извесну' робу која je служила за обављање рударске делатности није плаћала царина. Ту спада: ужарија, железни рударски алат, лој за свеће и мазиво, кожа, теретни руднички КОЊИ. Y наведеним спомешщима нема спомена о повластицама рудара које би се односиле на првенство у снабдевању на рударским трговима. Ту повластицу нашег средгьовековног права турски законодавац није, изгледа, усвојно. Рударима je ипак пружана извесна заштита на друга начин. Турски законодавац увео je извозпе царнне на робу која би се са рударског трга износила да би тако спречио одлив и несташнцу те робе С 23 ). Сем тога предвиђено je да надлежни органи утврђују према приликама и околностима максималне цене животним намиршщама (нарх). Y неким рудницима то je спадало у надлежност кнеза, прсдставника рударске самоуправе ( 24 ). Султан je прибирао дажбине некад посредством својих службеника „емина", а некад je те дажбине издавао у закуп „амилима”, закупцима. Овај другн начин био je чешће у примени.

(20) Капуни и каиун-наме, 15, 17.

(21) Кануни и канун-наме, 15, Iб.

(22) Вл. Скарнћ, Старо рударско право и техника у Србији и Босни 89—91 и Кануни и канун-паме, 122—124.

(23) ~И од оних којн излазе из града узима се цар!ша исто тако као и од оних који долазе у град”, Кануни и канун-наме, 124.

(24) N. Beldiceanu, op. cit ., И, 118.