Анали Правног факултета у Београду

О РУДАРСКИМ ДАЖБИНАМА Y СРБИЈИ Y XV И XVI ВЕКУ

7

Војвода и кнез руководили су радом градског већа које je поред управне обављало и судску функцију (чл. IV). Аа ли су они као судије наплаћивали какве судске таксе, о томе нема иомена у Закону о рудкицима. Но на основу општих начела српског средњовековног права могао би се извести закључак да су рударски судови као и друш судови тога времена наплаћивали судске таксе. Као, на пример, таксу за саслушање сведока „послух”. II Као основни извор за проучавагье рударских дажбина за време турске владавине послужили су углавном ови законски споменици који су важили за наше руднике: 1. Скраћена верзија Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића коју су Турди сачинили половином XV века под ыазнвом „Kanunname-i sabik” ( 14 ); 2. Саски закон, сачшьен за владе Бајазита II при крају XV века ( 15 ); 3. Стари саски закон султана Сулејмана под називом „Кануни кадими сас”, рађен по узору на неколико закона који су били на снази у нашим рудницима ( 16 ); 4. Канун рудника Сребренице и Caca из 1548. године ( 17 ). На основу наведених законских текстова и других турских правних споменика из XV и XVI века може се установити да су Саси, а под тим треба подразумевати рударе без обзира на њихово порекло, плаћали дажбине како султану, тако и месним старешинама ( 18 ). Државне дажбине. Рудари су плаћали султану следеће дажбине (реем): 1. таксу за мерење рудног поља, 2. таксу за додељивање концесије, 3. порез на руду (ушур), 4. порез на приходе од имовине. Y текстовима се поминье такса за мерење рудног поља (урбар хак) ( 1Э ). Тако се у Старом саском закону султана Сулејмана вели да онај ко затражи мерење има да плати. Само се ту не наводи висина ове таксе. То je свакако било утврђено неким посебним прописима или обичајима. За додељивање концесије „баштине” (наша реч у турском тексту) плаћала се такса. Ни њен износ није био предвиђен. Ту су се вероватно примешивали општи прописи који су важили за додељнвање баштине. „Емини ' (султанови повереници) наплаћивали су таксу за издавање тапије на рудна поља која се дају рударима као баштина.

(14) N. Beldiceanu, Les actes des premiers sultans conservés dans les manuscrits turcs da la Bibliothèque Nationale à Paris, 1964, 11, 245, No 22.

(15) N. Beldiceanu, op. cit., 11, 257, No 24. Изгледа да je и то скраћена верзнја Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића.

(16) Ф, Спахо, Турски рударски закони, Гласных зелшљског музеја, Сарајево 1913 193—194.

(17) Н. Филиповић, Орнјентални институт, Кануни и канун-наме, Сарајево 1957 93, 114—116.

(18) Ту бн дошли углавном следећи извори: R. Anliegger, Beiträge zur Geschichte des Bergbaus im Osmanlschen Reich, Istambul, I, 1943, 11, 1944, 111, 1945; R. Anhegger H. Inalcik, Kanunnamei sultani ber muceb-i 'orl-i 'osmani, Ankara, 1956; Ö. L. Barkan, Kanunlar, Istanbul! 1945; F. Babinger, Sultanische Urkunden, München, 1956; VI. Скарић, Стари турски рукопис о рударским пословима и терминологии, Споменик СКА, Београд, 1936.

( lö ) Ф- Спало, нав. дело, Стари саски закон, чл. 76.