Анали Правног факултета у Београду

ПОЛИТИКА ОПОРЕЗИВАЊА ИНДИВИДУАЛНИХ ПРОИЗВОЂАЧА НА СЕЛУ И РАЗ ВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ Y ЈУГОСЛАВИЈИ

Y периоду од 1945. до 1956. пољопривредна пронзводња у Југославији иалазила се у великој стагнацији. Y том времену обим засејаних површина, укупна производња најважнијих ратарских и схочарских производа и производња по становнику, по правилу, једва су достизали просечни десетогодшпњи пиво остварен у Југославији од 1930. до 1939. Не упушхају1ш се у разлоге који су били довели до света овога, пошто je у нас о томе доста писано, желимо овом приликом да се задржимо само на неким мерама које су почев од 1954. биле предузимане у нашој земли са цилем да се обезбеди бржи развој полопривреде. Поред Beh познатих и често тумачених мера децентрализације у погледу управл>ања у полопривредним организацијама, укидања обавезног откупа, либерализовања прописа о оснивању, делахности и престанку рада селачких раднпх задруга, смањивања површина које могу држати индивидуални произвођачи на 10 односно 15 хектара, ваљало би посебно анализиратн пореску политику која се у то доба, као и касније, водила у односу на индивидуални сектор у пољопривреди. Ово нарочито због тога што je и у 1954, када се систем опорезнвања приватних полопрнвредних произвођача почео радикахлно .мењати, као и сада, индивидуални сектор у југословенској полопривреди како по обрадивнм површинама, тако и по укупној производњи заузимао доминантно место. Зато je, не потцењујући нихмало значај свих ошгх мера похмоћу којих je требало осигурати брзи пораст производив на друштвенихМ похъопривредним газдинствихма, a које су у нашој земљи прпмењиване у току посхледгьих петнаестак година, ипак велику пажњу требало обратити и на оне мере у оквиру наше еконохмске и посебно аграрне политике које би омогућиле већу, обпмнију и разноврснију производњу на земл>ишним површинама које припадају индивидуалним власницима. Због свега овога дала наша излагања ће бити посвећена политици опорезивања индивидуалних пољопривредних произвођача у врехмену од 1954. до данас и утицају који je та политика имала на развој пољопривредне производив у нашој земли. I Од ослобођења земле па до краја 1953. у нашој зелпьи при.мењнван je такав систехМ опорезгшања нндивидуалних пољопривредних произвођача који je много више водио рачуна о политичким него економским дилевима. Одређеном политиком опорезивања требало je обезбедити потискивање и елеминисање заостатака капиталистичких елехмената на селу. У томе су највећу улогу имале врло оштре прогресивне стопе које су, као и код обавезног откупа, највише погађале имућније слојевс на селу.