Анали Правног факултета у Београду

ОПОРЕЗИВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПРОИЗВОБАЧА НА СЕЛ Y

13

Y колнкој мери су прогресије биле оштре види се, измеВу осталог, и по томе што je у времену од 1947. до 1951. 47,6% газдннстава са малим поседима плаћало 5,26% пореза, док je у исто време само 6,26% газдинстава имућнијих сељака плаћало 54,94% од укупног пореског задужења у земљи. Пореска стопа кретала се од 3% за дохотке до ондашььнх 12.000 дин., и пела се до 80% уколнко би доходах би овећи од 500.000 дин. (>). У исто време пореске обавезе општих земљорадничких, а нарочито сељачких радннх задруга биле су много ниже, што je све, заједно са великим олакшицама у погледу обавеза ко je проистичу из откупа, требало да омогући брзу колективизацију села. Као што je горе већ речено, овај систем опорезивања није водно рачуна о остварнвању одређених економских ефеката у области пољопривредне производње. То се види, пре света, по томе што се по овом систему опорезивао фактички остварени доходах сваког посебно узетог домаћинства. А да би се такав доходах утврдио, било je потребно да пореске комнсије на основу низа елемената процењују, прорачунавају и утврВују висину дохотка, при чему су могли да доВу до изражаја разни субјективни чинноци. МеВутим, ако бисмо чак и претпоставили да су порески органи и пореске комисије радиле најсавесније, ипак je овахав систем опорезивања био економски нестимулативан, иако je, са етичког аспекта посматрано, могао да изгледа најправичнији. Али баш чињеница што се овде полазило од тога да сваки индивидуални произвоВач треба да плати онолики износ пореза који одговара приходу оствареном у току године, у суштини je водила томе да се на овај начин фаворизују они који мало раде и мало произволе на рачун оних који се више ангажују у производњи и остварују веће резултате. Такав систем опорезивања није могао да обезбеди брзо повеђање пољопривредне производње на индивидуалном сектору. Због свега тога, од 1954. прелази се на нови систем опорезивања индивидуалних произвоВача у пољопривреди, који се, као што je познато, заснива на томе да се не опорезује цео доходах остварен у току једне године, већ само просечни доходах који се уыапред процењује и за који се сматра да би се могао остварити. Овај систем се, дакле, заснива на тзв. катастарском приходу и он омогућује опорезивање на основу једногодшшьег просечног приноса производње, који се израчунава тако што се за основицу узима период од неколико година и што се при том полази од уобичајених и просечних услова производње. На овај начин се обрачун катастарског прихода заснива на објективизованим критеријумима и елементима (одре Вена земл>ишна површина, њен бонитет, културе које се гаје, утврВивани принос, одре Вене цене аграрних произвола, материјални трошкови итд.). Систем опорезивања на основу катастарског прихода, који се периодично обрачунава и служи као пореска основица за више година, омогућава да се разрез пореза врши унапред за сваху годину не чекајући крај године да би се вршила процена оствареног дохотка. Тако порески обвезници већ на почетку године могу знати висину својих пореских обавеза, што им олакшава планирање производње и про-

(i) Милош Богдановић, Економика пољопривреде Југославије, Београд, 1967, стр. 240.