Анали Правног факултета у Београду
14
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
дају произвола намењених тржишту. Истовремено овакав систем доприноси стварању веће правые сигурносхи пореских обвезника, он у највећој мери искључује субјективне утицаје, своди на минимум број пореских жалби и знатно упрошћава пореску администрацију ( 2 ). Y оваквим условима индивидуални пољопривредни произвођачи много су вшпе заинтересовани за повећање производив, јер, ако произволе испод просечног дохотка утврБеног на бази катастарског чистог прихода, онда плаћају пореске обавезе које одговарају просечном дохотку, а уколико производе изнад просека, у том случају се никакви вишкови изнад овог просечног приноса и дохотка не опорезују. Обрачун катастарског прихода вршен je у Југославији досад три пута. Први обрачун рађен je према методологији из 1953. и том приликом за основу je узет просечни годиштьи принос из периода 1948—1952. На основу ове методологије обрачунаване су пореске обавезе од 1954. до 1958. Аруги обрачун вршен je према методологији из 1956. при чему се пошло од просечног годшшьег приноса у времену од 1949. до 1955. и на основу њега су опорезивани индивидуални произвоВачи од 1959. до 1964. И, најзад, трећи обрачун, који служи за опорезивање од 1965. па надаље, извршен je на основу методологије из 1963. и при том je као основа послужио просечни годишгьи пргшос из периода 1959—1962. Извесна одет упања у погледу година у којима се вршило опорезивање на основу ове или оне методологије била су предвиВена само за Црну Гору ( 3 ). II Позитивна дејства оваквог система опорезивања индивидуалних пронзвођача у области пољопривреде нису изостала. Сада су произвођачи у већој мери него раније били заинтересовани за повећање обима пол>опривредне производње, што ће се показати нарочито после 1957. Иако се, наравно, не може тврдити да je једино стимулативнија пореска политика омогућила знатно повећање просечних пртшоса и уопште обима производње у пољопривреди крајем педесетих година, гшак се не може ни порећи одређена улога коју je она у овом погледу одиграла у нашој аграрној политиди. МеБутим, већ у првим годинама примене овог система опорезивања, а и касније, показале су се и одреБене његове мане и педостаци. Тако су већ на самом почетку запажене неравномерности у пореском оптерећењу измеВу појединих политнчко-територијалних јединица, као и измеВу обима захватања прихода остваренпх у оквиру појединих пољопривредних култура. Све ово било je последица основних недостатака у обрачуну катастарског прихода који су се састојали у следећем: Катастарски приход није био обрачунаван за сваку класу (према бонитету) у свакој појединој катастарској култури (њпве, вртови, воћњаци, виногради итд.), већ je од 8 класа приход обрачунаван само за
(2) Т. Стојановић, Катастарски приход од земљншта као основмца за опорезивање прихода од пољопривреде и методологија његовог обрачуча (приказ досадашњих обрачуна), Финансије, бр. 7—Bу 1965, стр. 442.
(3) Т. Стојановић, нав. дело, стр. 443.