Анали Правног факултета у Београду

180

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

правилу, своди на поставлање само основних начела и оквира за самосталну и слободну самоуправну нормативну делатност радних организациja. Са овог аспекта, и Основни закон о радним односима треба дал>е усавршавати, сагласно његовој основној концепцији и идеји да буде што начелнији закон, а само у изузетно врло важним, клучним и бнтним односима и правиЈма из радног статуса радних луди да може бити и детаљнији, потпунпјн, непосреднијн и императивнијп. IL 1. Сагласно предњим констатацијама (изнетим у тач. 2. и 3), продублена анализа Основног закона о радним односима морала би да покаже да ли су норме сваке од наведених трупа на свом месту, правнлно поставлене и у духу основне интенције законодавца за што пунији развој самоуправне нормативне делатности радне оргапизације, које би произилазило из саме суштине и природе права самоуправљања радних луди, односно које норме дају станше уске оквнре за самоуправно и сопствено регулисање радних односа, a које норме, с друге стране, представлају недовољно законско регулисање одреБених питања и односа из ове области, што значи да je законом требало та шпања и односе још деталпије, ближе или потпуно регулисати. Y тим оквирима требало би да буде одређен и одговор на питање; да ли поједине одредбе из Основног закона о радним односима задоволавају или не, а то Be зависити од тога да ли су оне друштвено-економски ну’жне и оправдане са гледишта развијања самоуправних међусобних односа и самосталности радних организација, развијања и заштите основних уставннх, бнтних права радних луди по основу рада, који би требало да гарантују нову улогу и положа) радног човека, не занемарујући ни облает учвршћења и развијања радне дисциплине и одговорности радника на радуг, која je један од битних друпнтвено-економских услова повећања продуктивности на раду и успешног пословања радне заједннце, нарочито у условима остваривања прггоредне реформе. Отуда, мислимо да je Основни закон о радним односима у неким питањима и односима ишао сувише у детале, чиме се ограничавају права радних луди да аутономно уреБују своје меВусобне односе у удруженом раду, као што су, нпр., пзвесне одредбе о конкурсу, пробном раду, о распореВивању радника на радна места, о распореВнвању радног времена, о прековременом радуг, о граВанскоправном односу на основу уповора о делу ради извршења одреВеиог посла и још неке друпе одредбе. МеВутим, одредбе о престанку рада односно радног односа без пристанка радника и уопште о основима престанка рада (чл. 100. и сл.), по нашем мншљењу, треба да и дале остану у Закону са извесиим моднфикадијама, јер на то обавезује чл. 36, ст. 6. Устава СФРЈ са зајамченим правом на рад и сталност запослења (чл. 6. Основног закона о радним односима). Истина, одредбе о престанку рада у радио ј организацнји представлајуу с једне стране, ограничење слободне иницијативе и самосталности радне заједнице у овој области, али у нашим условима оне су join иужпе и потребне са