Анали Правног факултета у Београду

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

име, признавање права на плод рада као ошптег субјективног права довело би до разноврсног тумачена појма плода рада као објекта овог права, па чак и до таквог, које се друштвено не може одржаги. То би, с једне стране, створило правку несигурност у друштву, а с друге стране, наступало би штете и за друштво и за појединце. Поред тога, било би поремећено постојеће схватане о вези између рада којим се ствара плод рада, припадности средстава рада и материјала, и савесности и несавесности, које друштво, чини нам се, нема разлога а ни објективне могућности да напусти. Али, ако није могуће признаване права на плод рада као ошптег субјективног права пре него што се разреше питана која се постављају као претходна, поставка се питагье je ли могуће признање овог права на ужем плану, тј. само неким субјектима у неким областима живота. Посебно, поставка се питање je ли могуће признање овог права у области тзв. друштвеног сектора рада. Чини нам се да се признању права на плод рад у области друштвеног сектора рада супротстављају у овом моменту у основи исти разлози као и признању права на плод рада као ошптег субјективног права. А то значи да je потребно претходно разрешити питагье шта треба да буде објект овог права, затим објект тог права јасно разграничити од објеката других права, онда утврдити унутрашњу правну садржину тог права, гьегову правну природу и, најзад, јасно га разграничити од других субјективних права. Поред наведених питана, у друштвеном сектору рада постављају се у вези с признанем права на плод рада и нека друга питана као претходна, која се не постављају иди се реВе постављају у другим областима живота. То долази отуда што у друштвеном сектору рада, тј. у свакој од радних организација, учествује више лица у обављану одре Вене делатности. Ова лица су организационо-правно конституисана као нравно лице као субјект права различит од сваког од них понаособ и свих них као целине. Околност да у обављању делатности у радној организацији учествује више људи и да ова организации a има својство субјекта права намеће расправљање о неким посебним питанима, као: коме треба прнзнати право на плод рада: раднику као појединцу, или раднгщима као скупу, или радио ј организации, или раднику као појединцу и радио ј организации, или радницима као скупу и радној организацији; потом питане: ако и радној организацији треба признати неко право у вези с плодом рада, поставља се питане какво право по природи и садржшш треба признати њој а какво раднику као поједннцу, или радницима као скупу, иди и раднику као појединцу и радницима као скупу. Приликом третирана наведених питана вероватно ће се показати да се нека од них, а можда и сва, не могу на истоветан начин разрешити у свим областима друштвеног сектора рада. Jep, друштвени сектор рада није јединствен, већ се састоји од различитих области живота или, другим речима, од различитих врста делатности. Сходно томе, друкчије Be вероватно изгледати, нпр., појам плода рада у области васпитана и образована, културе, здравства и управе, a друкчије у области привреде. А можда ће бити могуће одредити јединствен појам плода рада у читавом