Анали Правног факултета у Београду

249

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

друштвеном сектору рада. Y сваком случају, у овом сектору друштвеног живота морале би се најпре сагледати разлике и сличности, и тек на основу тога разрешити поједина питања у вези с плодом рада и признагьем права на плод рада. Према томе, право на плод рада не би се могло признати у овом моменту ни као субјективно право које би имали само одређени субјекти у одређеним областима живота, пре него што се не разјасне питања која ce у вези c њим постављају. 2. О схватањима социјалиста и социјалистичких покрета о праву на плод рада. Ако после скоро два столећа расправљања о потреби увоЙегьа права на плод рада у будућем социјалистичком друштву није могуће признање овог права ни као општег ни као посебног субјективног права без претходног сагледавања и разјашњења бројних питања, поставља ce питање на чему су социјалисти писци и социјалистички покрети заснивали овај захтев и у чему се он састоји. Захтевајући признање права на плод рада, социјалисти писци и социјалистички покрети желели су да помоћу овог права, у потпуности, или претежним делом, укину видове остваривања богатства и средстава за живот без рада. Наиме, они су, анализирајући структуру буржоаског друштва и класног друштва уошпте, уочили да извесне класе, тачније, припадници појединих класа а нарочито владајуће, остварују средства за живот и богате се, присвајајући плодове туВег рада, пре свега радничке класе и потлачених класа уогадте. Полазейи од тога да друштво треба конституисати тако да нико не живи од туВег рада него да свако живи од свога рада, чинило им се да се то може постићи ако се у имовинско право новог, социјалистичког друштва уведе право на плод рада. Као видове богаћења и стинања средстава за живот без рада, писци социјалисти и социјалистички покрети сматрали су камату, вишак вредности, профит, ренту, банкарске и берзанске операције које доносе приход без рада и др. Да би се укинули ови видови богайеньа и стицагьа средстава за живот без рада, или бар неки од њих, они су предлагали спровойетье разноврсних мера економске и правне природе, које би омогућиле да свако добије плод свога рада. Jep, ако свако добије плод рада који je створио, нико не може добити нетто што није створио, па, према томе, нико не може живети од плодова туВег рада, нити се богатити на рачун туВег рада. Y вези с реформой друштва, а и с правом на плод рада као гьеним саставним делом, испољила су се код писаца социалиста и социјалистичких покрета разноврсна схватања. При том су ипак, у мањој или већој мери, скоро сви били свесни да у друштву морају битно бнти променьени односи својине у вези са средствима за производњу и да je признање права на плод рада у тесно ј вези са видом својине. Многи писци социалиста, као и социјалистички покрети, били су такође свесни да се присвајање плода рада и елиминисање стицања богатства и средстава за живот без рада не може у потпуности остварихи у условима владавнне робне привреде. Зато су као идеално друштво, тј. друштво у коме Йе сва-