Анали Правног факултета у Београду
572
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
ca Законом о изменама и допунама који je ступио на снагу 16. IV 1969) став 10, члан 10. „моторно возило je возило које се покреће снагом сопственог мотора, а осим возила која се крећу по шинама и бицикла са помоћним мотором", да би у ставу 13. истог плана било прецизирано“ „да бицикл са помоћним мотором" je возило са два или три точка које у погледу могућности покретања људском снагом има карактеристике бицикла, које je снабдевено мотором чнја радна запремина не прелази 50 cm s и које на равном путу не може развити брзину већу од 50 км на час". Поред тога возило које се одузима треба да je туЬе, што значи да на њему извршилац кривичног дела одузимагьа моторног возила нема право својине него то право има неко друго физичко или правно лица. Радња извршења се састоји у одузимању туЬег моторног возила и она треба да буде противправна с тим што се противправност узима као посебно обележје овога кривичног дела. Од значаја je установити моменат започињања радње нзвршења кривичног дела и моменат када je кривично дело свршено, јер се с обзиром на те моменте одређује постојање покушаја, за који ce кажњава, или свршеног кривичног дела. Да би се што прецизније одредно тренутак започињања радње извршења кривичног дела и свршеног кривичног дела потребно je извршити класификацију моторних возила. V прву грухгу спадају она моторна возила код којих се систем управљања и покретања налази у затвореном простору, а другу трупу сачињавају она возила код којих je систем управљања и покретања у отвореном простору, утловном незаштићен. Ова подела je значајна због тога што извршилац кривичног дела одузимања моторног возила прва трупа мора да отклони низ препрека (отвори врата фалш кључем, разбије прозор, помери лептир стакло, развали врата, покида каблове, пали мотор итд.), пре пего што нзврши кривично дело. У случају да лице изврши наведене радн>е а возило се није покренуло са места, постоји покушај кривичног дела одузимања моторног возила. Нешто другачија je ситуаиија код одузимања моторних возила друге группе, јер лице не отклања препреке да би ушло тј. доспело до система управљања или покретања, због карактера самог возила. Овде се као покушај не би сматрало запоседање возила од стране лица ако би оно село на моторно возило и додирпвало систем управљања али не и пал,ења, јер то не изражава иегову намеру да одузме моторно возило. Покушај би постојао ако би лице припремало моторно возило за покретање или га упалило. Према эаконским обележјима, ово кривично дело je свршено самим противправним одузимањем туђег моторног возила у намери да се исто употреби за вожљу. Међутим, судска пракса није јединствена у шгтању: када настаје тренутак одузимања моторног возила? те би требало да се и теорија позабави овим питањем. По једном схватању, кривично дело je спршеио ако се продре у унутрашњост возила, без обзира да ли je вожња и остварена. Овде се иамеће питање објашњења појма вожње, која je, по нашем схватању, свако покретање са места у намери да се обави одређена маршрута. На основу овога схватања вожгье може се истаћи да претходно мишљење сужава појам покушаја. Међутим, мишљења смо да je кривично дело одузимања моторног возила свршено у тренутка покретања возила са