Анали Правног факултета у Београду

952

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тиме je одре Вена граница према другим решењима која се хакоВе могу уклањати. Значи, нису узета у обзир решења против којих се у време подношења поновног захтева може употребити неко редовно или ванредно правно средство, jep je режим уклаиаиа таквих решења изрично прописан ЗУП-ом. 2. Могућност поновног мериторног одлучивања о ствари о којој je пре тога већ било допето негативно решење Кад je у питању могућност органа управе да мења своје негативно решење, погледи теорије и праксе су готово јединствени. Y нас су и нравна теорија и пракса склоне гледању да надлежни орган управе увек може да мења своје негативно решење којим нико није стекао некакво право. То се може учшшти чак и без претходног захтева странке (под условом да она на то накладно пристане), а поготову може у случају када то странка захтева. Још у одлуци Опште седнице предратног Државног савета бр. 11536/34 —111 од 24. и 25. априла 1934. године ( 2 ) налазимо да „управна власт... може своје одлуке, иако су за појединца постале необориве, правоснажне, на иегову корист у свако време изменит или укинухи, нарочито пак ако нађе да су погрепше.” Очигледно, ово схватаие се руководило интересом странке. Сада, с обзиром на одредбу члана 264, став 2. ЗУП-а, није потребно доносити посебно правно схватаие о таквој могућности, jep она произилази из те одредбе. Њоме je, найме, прописано да се по захтеву странке може укинути или изменит свако правоснажно (разуме се, и коначно) решеие које je неповољно по странку, ако на то пристану лица ко ja су на основу тог решена стекла неко право, ако се то не противи закону или другом пропису заснованом на закону, или се не вређа право неког трећег лица. Будући да су управне ствари најчешће једностраначке, могућност поновног мериторног одлучиваиа прошгсана цитираном одредбом односи се на велики број случајева, а свакако на све случајеве који су предмет нашег разматраиа. Треба још напоменути да изложена могућност поновног мериторног одлучиваиа обухвата прилично широк опсег управних аката решена неповољна по странку, што значи да су сигурно обухваћена сва негативна решена донета у једностраначким стварима, jep су она увек неповољна по странку. 3. Обавеза поновног мериторног одлучивања о ствари о којој je пре тога већ било донето негативно решење a) Досадашња пракса. Насупрот оваквој широкој могућности надлежног органа управе да поново мериторно одлучује о захтеву псте странке у истој ствари у којој je раннје донео негативно решеие, стојп пнтање

(2) Протић-Лучић: ~Одлуке Државног савета 1933—1935”, Београд 1936, одлука 26 (стр. 75—78).