Анали Правног факултета у Београду

960

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чито време сваки пут изабере друкчије решење. Y то,м нема никакве прохивправности. Шта заправо представљају те различите могућности између којих надлежни орган може да бира приликом одлучивања по слободној оцени? С обзиром на речено и уз извесне апстракције, те различите могућности које надлежном органу стоје на располагању могу се сматрати различитим материјалним прописима о тој ствари. Јер, ако овлашћење надлежног органа садржи могућност да странци, на пример, може признати извесно право, да јој га може делимично признати или да јој га може уопште не признати, онда тај орган приликом избора било које од ових алтернатива у суштини сваки пут одлучује по друкчијбм материјалном пропису. Ако се овако сагледа овлашћење надлежног органа за решавање по слободној оцени, онда HeiMa сумње да се такво овлашћење може сврстати само у правку динамику. Јер, подсетимо се, правка статика обухвата само случајеве када у меВувремену од доношења ранијег негативног решена па до одлучивања о поновном захтеву странке у истој ствари, поред осталог, нису промењени прописи који се на ту ствар односе. Видели смо, меЬутим, да je надлежни орган приликом одлучивања по слободној оцени овлашћен да сваки пут изабере друкчије решење, што значи да он фактично сваки пут (дакле, и приликом решавања поводом поновног захтева странке) решава на основу различитог прописа, односно да je овлашћен да сваки пут може решавати на основу различитог прописа, мада сам тај прогшс номинално није промењен. Y ствари, ннје промењен само оквир у коме се крећу овлашћења надлежног органа, али je суштински у том оквиру садржан већи или мањи број различитих материјалних прописа које надлежни орган може да примени. Зато су прописи на основу којих се доносе акти по слободној оцени увек правно динамични. Из тога би требало извести закъучак да je надлежни орган управе у случају када je, решавајући по слободној оцени, одбио неки захтев странке решењем којим нико није стекао некакво право о сваком поновном захтеву исте странке у истој ствари дужан да сваки пут мернторно одлучује. Тај орган je обавезан да мериторно одлучује и у случају када раније решење није донео по слободној оцени, али je на то овлашћен у време одлучивања о поновном захтеву странке. А акле > надлежни орган управе je обавезан да мериторно одлучује о сваком поновном захтеву странке увек када je овлашћен да о односној управној ствари одлучује по слободној оцени, без обзира на то да ли je такво овлашћење имао само приликом ранијег одлучивагьа, само приликом одлучивања о поновном захтеву странке или у обе прилике. е) Везани акт. Са становишта разматраног проблема посебно су занимљиви везани управни акти. Будући да je за овакве акте прописима унапред одређен садржај одлуке у зависности од испуњења прогшсаних услова, то доношење оваквих аката у поређењу са актима који се доносе по слободној оцени —■ представља „чисту” примену права на конкретне случајеве. Доносилац везаног акта je примењивач закона и других одго-