Анали Правног факултета у Београду

962

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поновнохм захтеву исте странке који се тиче тога истог права, јер су релевантне чињениде и надаље правно статичне, а хакво je и право о коме се одлучује. Правно статична права о каквима je овде реч најчешће се исцрпл.ују („конзумирају”) једнократнт,! испуњењем, na je то још једна ознака по којој се у пракси могу распознати случајеви у којима надлежни орган управе не мора мериторно одлучивати о сваком поновном захтеву странке. Арукчије стоји ствар у погледу чшьеничног стања ко je je правно динамично. Животни догађај (чињеница), којим je у оваквом случају условлено извесно право, није свршен. Тај догађај траје, постоји у садапхњости, он ce непрекидно репродукује и тиме репродукује испуњење услова за неко право. Самим постојањехм таквог релевантног животног догађаја који ce својим трајањехм непрекидно понавља стално ce поново испуњавају услови за право о коме се одлучује. Такав животни дога Вај, наравно, никада не може да буде свршена чињеница. Најчешће су то поједина стааа или правно релевантне ситуације. На пример, лице на служби у ЈНА које je упућено на привремени рад ван свог места службовања налази се у ситуацији (у стању) из које резухлпгра његово право на накнаду за привремено упућивање на рад. Услови за право на ту накнаду перхманентно се испуњавају за све време док je односно лице у овој ситуацији (док je на привременом раду ван свог места службовања). Истина тако, ако je један од услова за право на додатак на децу тај да хшце у радном односу има дете млађе од прогшсане животне доби, онда ће све док његово дете не достигне прописане године ситуација бити таква да се непрекидно испуњава тај услов за право односног лица на додатак на децу (разуме се, то право ће зависити од испуњења свих прописаних услова). Такав догађај који егзнстира, који се својим трајањем репродукује као правно релевантна чињеница и због тога стално постоји као разлог (као подлога) за признавање права које странка тражи правно je динамичан, па je такво и право о кохме се одлучује на подлози такве чињенице односно таквог чшьеничног стања. Управни акт којим се одлучује о таквохМ праву, за разлику од претходног случаја, највећихм делохм je окренут будућности. Њиме се одлучује о праву које ће ce убудуће извршавати, које ће „тећи”. У пракси се оваква правно динамична права могу распознати и по томе што се она, по правилу, не исцрпљују једнократним нспуњењем, него се извршавају у оброцима, обично у једнаким (краћим или дужим) Бременским размацихма, алн тако да за титулара тога права постоји континуитет у његовом коришћењу. Y овом случају правно динамичне су релевантне чињенице, а тиме и само право о кохме се одлучује на подлози тих чшьеница. То обавезује органа управе да мериторно одлучује о свакохм поновном захтеву странке, који се тиче овако схваћеног правно динамично!' права, иако je истоветни захтев исте странке раније одбио негативним решењем. Код аката који се доносе по слободној оцени, уз нужне апстракције, закључили Схмо да надлежни управни орган при сваком одлучивању по слободној оцени у суштини одлучује на основу друкчијег материјалног