Анали Правног факултета у Београду

963

СУД СКА ПРАКСА

прописа. Правка динамика je тамо садржана у фактичној могућности примене друкчијег (у суштини промењеног) прописа, мада нормативни акт (пропис) на основу кота je одлучивано номинално није измењен. Y случајевима који су овде третирани, правка динамика прописа je садржана у факхичној промени његове садржине, иако сам пропис номинално није измењен. Динамика релевантних чињеница и околности, пак, je у томе, што релевантни животин догађај овде, као стање, траје, понавља се, стадно ce репродукује и на тај начин стадно постоји као разлог (као подлога) за признавање права о коме се одлучује, иако се чињенице номинално нису промениле. Уз исте апстракдије као код аката који се доносе по слободиој оцени, овде се може сматрати да надлежни орган управе сваки пут одлучује на подлози новог (поновљеног, стално постојећег) чињеничног стана, а то га обавезује да у оваквом случају о сваком поновном захтеву страйке меритрно одлучује, мада je пре тога истоветни захтев странке одбио негативним решењем. 4. Аејство новог решења Ако смо нашли да у одређеним приликама постоји обавеза надлежног органа управе да мериторно одлучује о поновном захтеву странке који je пре тога био одбијен, онда остаје још да се види од када ће ново решенье деловати. Ово питање je значајно за праксу, нарочито у случају када приликом поновног одлучивања странци буде признато извесно право ко je се остварује у периодичним оброцима. За такав случај ће бити веома знаг чајно то од када треба започети са извршавањем новог решена. Ово питане je стога у тесној вези са питанем потребе укланана ранијег сопственог решена од стране неговог доносиоца. Јер, ако би ново решене делова ло ex tune, онда би укланане ранијег решена било неопходно, док у случају делована новог решена само ex nunc, не би се увек морало укланати раније решене. Обавеза мериторног одлучивана о поновном захтеву странке, по изложеној концепцији о условима под којима je надлежни орган управе обавезан да мериторно одлучује о поновном захтеву странке, постоји онда када je управноправни однос (право) о коме се одлучује правно динамичан. Правка динамика je изражена тиме што je у међувремену од доношена ранијег негативног решена до одлучивана о поновном захтеву странке у суштини дошло до промене једног од елемената на темељу којих ce одлучује о односном праву. Један од тих елемената као да je нов: нов (променен) je или пропис на основу којег се одлучује или je ново (репродуковано) чиненично стане на подлози којег се одлучује. Када би који од ових елемената био стварно нов у обичном смислу те речи, онда би, без сумне, о траженом праву требало решавати као о потпуно новој ствари. A e j CTBQ решена којим je о томе одлучено било би код права о којима се одлучује по слободној оцени ex nunc, док би код права о којима се одлучује везаним актом дејство решена по правилу било од тренутка када су испунеии