Анали Правног факултета у Београду

770

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

датой износу да није утврђено телесно оштећење у одговарајућем проценту), али ће трпљења у виду појачаних напора односно замарања бити већа код оштећеника који у свом послу мора бити више на ногама од других. Једном речи; инвалиднина може делом покривати неимовинску штету у виду умањења животне активности (појачаних напора), може je покривати и у целини, али не може бити од ње већа. Искључена je могућност да, пошто се инвалиднина једном одузме од накнаде за умањење животне активности и појачане напоре, преостане joui нешто што би се сад одузело од накнаде имовинске штете у виду изгубљене зараде услед неспособности за рад (то би, као што се види, било само неко делимпчно урачунавање а све наше пресуде говоре о одузимагау пуног износа инвалиднине). 8. Најзад, искључени су случајеви у којима постоје претпоставке за досуВење права на инвалиднину, a урачунавање инвалиднине практично долази у обзир само у накнаду за губитак зараде (случај у коме постоји губитак у заради али не постоји неимовинска штета у виду умањења животне активности односно појачаних напора). Могуће je замислити телесно оштећење услед кога наступа трајни губитак у заради a који није праћен неимовинском штетом у виду умањења животне активности односно појачаних напора. Али то je случај у коме нису испуњене претпоставке за признање права на инвалиднину, па се према томе питање њеног урачунавања у накнаду штете практично уопште не поставља. A случај у коме постоји право на накнаду за губитак у заради услед неспособности за рад и право на инвалиднину истовремено je и случај у коме постоји неимовинска штета у виду умањења животне активности и појачаних напора, и у таквом случају инвалиднина се сва урачунава у накнаду неимовинске штете. 9. Наведени правки став усвојен на саветовагьу у Врховном суду Југославије, да се инвалиднина урачунава у „износ накнаде штете”, не само што не одговара на питанье да ли се урачунавање врши у накнаду за умањење животне активности (појачане напоре) или у накнаду за губитак зараде, што je до сада било спорно него уопштеношћу своје формулацијс као да допушта урачунавање у накнаду неког трећег облика штете (физички болови, душевни болови услед унакажености). И у односу на иначе незадовољавајуђе стање праксе нижнх судова оно je корак уназад. 10. Да закључимо. Инвалиднина се урачунава у накнаду штете досуЬене по основу умањења животне активности односно појачаних напора, било да je ова неимовинска штета праћена губитком у заради или не. Ypa чунавање се не може вршити у накнаду штете за губитак у заради, било да je овај облик имовинске штете праћен умањењем животне активности односно појачаним напорима било да није. Дакле, инвалиднина се урачунава искључиво у накнаду неимовинске штете у виду умањења животне активности и појачаних напора. За део штете који није покривен ннвалиднином оштећеник може тражити накнаду по огаптим правилима грађанског права. По истим огаптим правилима грађанског права оштећеник у целини остварује право на накнаду других штета које могу произстећи из исте телесне повреде: физички болови, душевни болови услед унакажености, страх, губитак у заради, трошкови лечења.

Ар

Обрен A- Станковић