Анали Правног факултета у Београду

24

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

38/3 запошљавањем уживаоца пуне старосне пензије, не успоставља ce својство осигураника, а тако je то, примерице решено и у чл. 20. Уговора о осигурању адвоката Адвокатске комсре Србије и Војводине, са важношћу од 1. јануара 1969. године (Службени гласник Србије бр. 8/69). Код оваквог стања ствари по прописима, очгггледна je сва неразборитост решења у чл. 48. наведеног закона. Та неразборитост се посебно огледа у линеарности датог решења: важи за све уживаоце пензија, без изузетка, сем војних. Зашто? Чиме оправдати ову и овакву линеарност? Да ли тиме, да се „ослободе” радна места за оне који траже посао, или да се спречи „неоправдано бргаћење”? То се из закона не види. Био један или други разлог у мотиву овога прописа, а тешко да je могуће наћи трећи, мудрост je налагала, да ce унесе одређено разликовање. Јер, ако je реч о томе, да се „ослободе” радна места, то у односу на адвокате уживаоце пензија не долази у обзир, с обзиром да на бироима рада једва има пријављених незапосленнх судија, адвоката, па и других правника који траже запослење. А ако их и има то je у тако незнатном броју да се може занемарити. Ако je у питаньу друга разлог, дакле, спречавање „неоправданог богаћења”, онда адвокати уживаоци пуне старосне пензије, који као такви „раде”, нису у стању да се, ни оправдано, a још мање неоправдано обогате „зарадом” од таквог „рада”. Прво због тога, а то je и основно, што за тако нешто немају, у првом реду, физичке а у већини случајева, ни умне снаге, а и када би имали и једно и друго, порески цензус je таквих размера, да му се „богаћење”, било у једном или другом виду, потпуно онемогућује. Стога je њихов рад, у овом добу и статусу, далеко вшпе, резултат привржености и љубави према свом занимању адвокатском позиву у коме су провели свој радни век, него могућности зараде, и_жел>е за њом. Сем тога, остајући у своме позиву, све док им то физичке могућности дозвољавају, они су добродошли са својнм дугогодшшьим искуством и кроз то стеченим знањем, како својим млађим колегама, али још вшпе појединцима и правним лицима, јер ће и једни и друга, било како било, не једиом, и то у оним најважнијим и највишим питањима, по некад и судбинским, затражити и са благодарношћу прихватити и користити њихову помоћ и сарадњу у одбрану својих законских интереса. Ово и због тога, што je у бита адвокатског позива, увек и без изузетка, у питању заштпта и одбрана интереса другога, а у овом интересу централни проблем je заштита и одбрана друштвених интереса и његова места и овлашћења у прав\ IV Ако je законодавац СФРЈ овлашћен, као што јесте, да загсонски прецизира, утврди и прокламује, непосредно на основу Устава, сва основна права из пензнјског осигурања, па je то и учинио, онда je по логици ствари, само он могао биты овлашћен да установи, када се та права и под