Анали Правног факултета у Београду

213

ПРИКАЗЫ

сагледавање употребљивих ослонаца за једно верифицнрано истраживање. Са своје стране додали бисмо, да je аутор у феноменолошком делу успео да нам пружи обиље корисног материјала, а и резултата које не треба занемарити, док нам je у етиолошком делу разоткрно основицу за један критички прилаз етиологији жен скот криминалитета.

Ар А■ В.

Ашштријевић

Morselli Emanuele - SCIENZA DELLE FINANZE - EDIZIONI CEDAM, Padova, 1975.

По одржаном последњем предавању, половином априла, на коме je величао дело Giuseppe Ricca-Salerno, „најславнијег научника јавних финансија у Италији прошлог века” и свог некадашњег претходника са университета у Палерму, проф. Морселли, након свог плодног радног века посвећеног финансијској науци повукао се из активне наставе. Знаменит теоретичар, тражен предавай, инициатор драгоцених финансијских зборника (Storia della finanza pubblica, и 12 књига; Archivio finanziario, годихшьак), позыат и у нашој финансијској литератури (в. Финансије, бр. 12/61), проф, Морсели свој растанак од катедре обележио je својеврсним подвигом: објавио je 47. шдање свог уџбеника за комерцијалне техничке школе у Италији. О том приручннку вреди рећи пар речи, не стога што што je школски „бестселер”, него што je то прва публикација, која нам je допала руку, у којој je објављено најновије пореско законодавство у Италији. Овај кратки курс, намењен почетницима, писан je јасним стилом и концизно (165 страна), није преоптерећен баластом теорије нити je заморан доктринами, па ипак он, непосвећеном у финансије, пружа могућност да се методики упозна са синтетичким приказом основних финален] ских инструмеыата и са ыовим хоковима у финансијској привреди. Материја у књизи распоређена je у три поглавља. Прво и треће од њих намењени су теорнјском излагању, на традиционалан начин, науке о државним расходима и партије о буцету (у Италији б. je „функционалан”) као и сагледавању институције јавног кредита. Поглавље, међутим, ко je нарочито привлачи пажњу читаоца je друго поглавље. Jep у нему je, на преко 70 страна, објашњен тек донети нови механизам опорезивања у Италији. Наиме, после дугах припрема и студиja, тамо je, у 1973 и 1974, извршена „интегрална и дефинитивна” реформа пореског система. Са духом радикалне иновације, ревизија фискалног законодавства добила je свој сложени задатак. Њоме се имало остварити да се порези не само учине „једкоставним и правичним”, што захтева већу меру „персонализације” њихове, него и подобии да буду ефикасан инструмент економске политике, као и медиј тешње сарадње између пореских власти државе и територијалних органа у циљу спречавања сукоба при спровођењу финансијске политике њихове. Све то тражило je суштинску и глобалну ревизију пореског кодекса из периода после рата. Тако je дошло до промена међу старим порезпма: пеки од њих су елиминисани и на њихово место уведени су нови порески облнци, док су други само ретуширани и прилагођени новим условима у привреди, политици и друштву. Иновација пореског система захватила je оба ньегова сектора, како непосредних тако и посредннх пореза. Y домену директних пореза сада се налазе два „фундаментална” пореза: порез на доходак физнчких лица и порез на доходах правних лица. Први од ових пореза допуњен je двама новим обавезним давањима: „локалним” порезом на доходах и порезом на гюраст вредности некретнина. Порез на доходак физичких лица дошао je на место ранијег система реалних, цедуларних (на приход) пореза, са додатком у виду једног допунског прогресивыог пореза (надпорезивање). Новим порезом