Анали Правног факултета у Београду

214

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

на доходак сада су уклоњени сви цедуларни порези, док je допунски порез генералисан; значи; сада je он једини порез који терети укупан нето годишњи доходак пасивног субјекта (доходак обвезника обухвата и дохотке чланова породице). Њиме je укиыут и познати комунални порез „на породиду” (imposta di famiglia; в. Анали Прав. Факултета, бр. 5/71, стр. 374). Нови порез на доходак je „персонализован”, и то у већој мери но што je био пом. допунски порез; прогресиван je, али сада на бази „клизне скале „која je, знамо, блажа од „глобалне” тарифе. На степей правичног опорезивања битно утиче систем „детракције”, тј. дедукдија расту ћих износа за сваког члана породице, од коначно утврВеног нето дохотка носиода пореске обавезе. Најзад субјективизирању овог пореза служи и новоустановљени „локални” порез на доходак: обвезници ове дажбине су лица која осхварују доходак вршењем слободне професије, док лица у радном односу не плаћају тај порез. Y тежњи за остварењем равномерног оптерећења основан je и порез „на пораст вредности некретнина”, чија je функција да оштрије опореже фундиран приход (незараВену” добит). МеВу директним порезима задржан je, из раније структуре, порез на правна лида (пропорционалне стопе), док, меВутим, „номинални” порез на имовину, који je постојао у раздобљу 1940—1948, реформа није прихватила. Пакетом декрета с краја 1973. побољшана je и пореска техника; док je материја пореских ослобоВења и олакшипа нормирана посебним законом. Y сектору посредник пореза реформа je имала за цил. у првом реду поједностављење пореског механизма. Многе таксе (преносне "и хипотекарне таксе, на истицање огласа, на приредбе и др.) преобраћене су у порезе. (Аутор на једном месту открива: таксе и доприноси постепено ишчезавају из фискалног арсенала модерне државе и, са појавом веће демократизације друштва, дажбински терет преноси се порезима на имућну класу). Порез на промет ИГЕ, који je сачувао свој доминантан положај меВу државним приходима, модернизован je (1971) и под новим именом ИВА претворен у порез на додату вредност. И овим порезом резорбовано je неколико комуналних дажбина. Y групи индиректних пореза и даље су остали: порез на потроппьу (imposta di fabbricazione), монополн (без опорезивања соли), царине и др. Све те дажбинске врсте хармонизиране су са данаппьим приликама у економици и друштвеном поретку Италије. Бледа и штура су обавештеньа у редовима горе да би они добили карактер праве рецензије ове школске књите, чији текст киши подацима о извршеној реформи фискализма у суседној земљи; но и ти редови имају своју сврху, а та je да упуте читаоца на једну принову у финансијској литератури, у којој je она већ благонаклоно добила своје место. За поштоваоце финансијских студија у Италији остаје питање како би ауторове мериторне анализе извршене реформе могле изгледати у редакцији његовог стандардног унивезитетског уџбеника COMPENDIO, који je још пре једне деценије имао своје 33-ће издање.

J. Ловчевић

HENRY SOLUS et ROGER PERROT, Droit judiciaire privé, Tome I, 1961, p. X + 1147, Tome 11, 1973, p. II = 981, éd Sirey, Paris.

1. Француска наука не може, супротно немачкој, да се похвали, великим бројем систематских приказа граВанског судског поступка. Колико нам je познато, као дела која, бар што се самог поступагьа судова тиче, не треба сматрати застарелим, могу се навести: Morel, Traité élémentaire de procédure civile (éd. 1936); Cornu et Foyer, Procédure civile, (éd. 1958); Vincent, Procédure civile (éd. 1969). Све су то книге малог обима, намењене првенствено онима који се уводе у поступак. Једино опсежно дело у овој области je Glasson, Tissier, Morel, Traité théorique et pratique d’organisation judiciaire, de competence et de procédure civile,