Анали Правног факултета у Београду

215

ПРИКАЗИ

t I—s (éd. 1925). Но, ова књига je већ добрим делом застарела, не само због крупных законских промена у току последњих деценија него и због нових схватања у пракси и науци. Дело Солиса и Перо-а, двојице париских професора права, намешено je да попуни поменуту празнину. Оно се од поменутих књига разликује, пре свега, својим обимом. Ако се има у виду да први том обухвата само основне појмове, а да je цео други том посвећен искључиво надлежности, те да преостаје већн део процесне материје (претходни поступак, расправа, одлуке, правый лекови, нзвршење) може се очекивати да ће ново дело угледних француских процесуалиста, по свом обиму, далеко превазнћи све оно што je до сада у овој врсти објављено не само у Француској него и у Немачкој и Италији, у којима je процесна наука неупоредиво више развијена. Друго што пада у очи, то je назив књиге. Први пут, ваљда, у француској науци један теоријски систем који за пред.мет има грађански судски поступак носи назив Грађанско про цесно право. (Тачан превод: судско приватно право.) Можда у томе треба видети утицај немачке и италијанске науке. Несумњиво je да je овај назив који je и y нашој науци прихваћен после рата прикладнији. У анализу ставова Аутора не можемо се упуштати, јер немамо оно познавање француске науке и праксе које je за то потребно. Ограничавамо се на то да изнесемо битну садржину овог дела. Оно нам ипак даје повода и за неке напомене општег знача ja. 2. Увод je, као и у другим делима ове врсте, посвећен на првом месту предмету и дефиницији Грађанског процесног права, његовој садржини, духу и природп, као и примени његових норми. Већи део увода садржи преглед историјског развоја и извора. Занимљива je оцена коју пнсци дају Законику из 1806, који још увек представља основни извор француског грађанског поступка. По ньихово.м мишљењу, то законодавно дело у знатном броју својих одредаба одиста носи обележја цивилне процедуре ancien régime-a, посебно, ордонансе из 1667. Такву његсву характеристику треба пршшсати његовим творцима, петорици правника практичара, који су се формирали под владавином старог права. Међутим, аутори сматрају да са критиком не треба претеривати. Они указују на то да je француски законик, много пре других, новијих, увеи принцип усменог расправљања, обавезу образложења пресуде и слободну судијску оцену. Замерка да je то једно ипак временом превазиВено дело ни je, по мишљењу писаца, ни тачна ни правична, jep je Законик претрпео измене, од ко j их су на]знача] ни] е оне ко je су прописане реформой од 1958. (Уставни прописи омогуђују у Француској измену Законика путем владиних декрета.) Законодавни постулат да поступак буде брз, прост и јевтин представља идеал чијем ће остварехьу увек стојати на путу сметав у области судске организаций, нелојалност л>уди у борби за њихове интересе и неизбежна сложеност саме процесне материје. 3. Први до првог тома посвећен je основным појмовима Грађанског процесног права. Тај значај писци придају праву на тужбу, процесним радаама и роковима и правосудном акту. У погледу првог од та три појма. Солис и Перо су заузели став који се може назвати умереним. Пошто су изложили опречна гледишта о односу субјективног права и акције и упутили и једном и другом своје критичке примедбе, они одбацују поистовећење та два појма, које je дуго времена било неспорно за француску науку. Али, с друге стране, они сматрају да модерне (објективне) доктрине греше што систематски игноришу несумњиву блискост две поменуте категорије. Афинитет акције и права намеће питање да ли можда, заблуда у досадашњнм напорима за њихово разграничење не лежи у томе што акција треба да буде дефннисана као j единствен појам. Не може се, меВутим, оспорити да и поред заједничких обележја, она може имати и посебне характеристике, зависно од природе спорног односа (стр. 109). Аоследно томе, аутори дају једну класификацију акдија, која ce везује за материјално право. (Није сувишно приметити да ce