Анали Правног факултета у Београду

222

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Као што се из наслова види, книга обрађује појаву новца са становишта домаћег и међународног права, и то, углавном, хмеђународног приватног права, јер по аналогији његових норми се конструишу и норме међународног јавног права (*)• Правила међународног приватног права су кодизионе норме које „упућују на правни поредак из којег треба узетп матери] алне норме, на темељу ко]их ће се добити матери] ално решење случаја, односно просудити дотични животни однос с међународшш (иноземним) елементима” ( 2 ). V ствари и Eisner заступа мишљење да „међународно приватно право није интернационално, већ национално право” ( 3 ). Другим речима, правни институти, као правки односи in abstracto, доспевају под удар колизионих норми као од правке науке обликовани и устаљени, дакле, готови појмови, којима се национално право већ служи. Y међународном праву ти појмови не доживе никакву метаморфозу (друго су, наровно, појаве специфично међународног карактера, као што je, на пример, статус дипломатског кора, али то спада у међународно јавно право). Стога треба Нусбаумову ( Nussbaum-ощ ) поделу материје монетарног права сматрати најсистематичнијом. Он je своју книгу ( 4 ) поделио на два дела. Y првом делу, под насловом „Право новца уопште”, говори о свим монетарно-правним институтима, у које спада и сам монетарни систем и, односима (па и о економским појавама које могу бити или се понекад узимају као правно релевантне), да би их у другом делу, под насловом „Новац у међународном праву приватном и јавном” обрадио sub specie iuris gentium. Проф. Крул. je материју поделио на пет делова, овако: (I) Правно дефинисање новца, (II) Начело монетарног номинализма, (III) Антиноминалнзам Валоризам, (IV) Девизна ограничена и међународно приватно право и (V) Међудржавне новчане обавезе и плаћана. Већ у овим насловима, a још више читајући книгу, уочава се извесна несистематичност у подели материје. Под ела се не заснива на јединственом критерију, а без тога нема добре систематпзације. Истина, тешко je, посебно у систематизации монетарног права, бити сасвим доследан. Због тога у Yboay 111 дела своје книге Mann ce као оправдана за извесна пресезана у обради и стилске недостатке (inelegancies) у приказивању материје. .Али несистематичност у обради проф. Крул.а je већа. Све што се у Другом и Трећем делу његове книге принципијелно говори о номинализму и заштитним клаузулама спада у Први део, пошто су у питању основни појмови који се не могу одвојити од правног дефиннсана новца. Номиналистички je пршщип кеодвојиво повезан с појмом новчане јединице која je, у ствари, суштина појма новца (по неким савременим писцима чак истоветна с појмом новца), а исто су тако и мере које служе његовом искључену. С истога разлога треба да се у том делу обради и проблем предмета новчаних обавеза. Тако би тај први, Охгшти део о новцу као правно] појави обухватао најпре дефиницију новца с најпотребнијом обрадом појма новчаног система, а, потом, негову обраду као предмета стварног и облигационог права. Taj би део представљао једну целину. Штавише, могао_ би и да буде једини садржај книге, пошто се њиме, углавном, исцршъу]е .материја о нравном аспекту новца. Тако je поступио Феген (Fügen) у свою] книзи Geld und Währungsrecht, München 1969, а и Мартин Волф Wolff) у познатом и често цитираном чланку Das Geld, у Еренберговом (Ehrenherg-ovom Handbuch des Handelsrechts, стр. 563/648.

(1) В. излгања F. A. Mann-a y Четвртсш делу његове юьиге The Legal Aspct of Money, Oxford 1971, стр. 553/584. (2) Eisner, Међународно приватно право I, Загреб 1953, стр. 3. (3) Münch, Internationales Recht u Handwörterbuch zur Rechtswissenschaft, München 1972, стр. 195. ( 4 ) Money in the Law, National and International, Brooklyn 1950.