Анали Правног факултета у Београду

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

током рата и револуције КПЈ je у ситуацији да треба да се избери за ону позицију ко ja joj после рата припада (положај руководеће политичке снаге који јој омогућује да спроводи свој npoipaM социјалистичких промена). Y тој стварној борби, у ситуацијама за које није било образаца, она je, изражавајући ce као аутентичан субјект, била прину ћена да налази сопствена решења која јој омогућују успех. Након рата, освајањем власти остварегье социјализма изгледало je већ као неминовност. Његов модел, неоспорен, напротив идеализован, пропагиран низ година, већ je постојао. Власт у рукама Комунистичке партије омогућавала je да ce несметано иде ка његовом остварењу. Потребе за неким иновацнјама нису се уочавале, a неразвијена научнотеоријска мисао није ни могла да их понуди. Биће зато потребно да пробе неко време, да се стекну искуства, најпре у одноепма с првом земљом социјализма, као и нових социјалистичких држава међусобно, а затим и сопствена искуства у пракси социјализма, па да КПЈ опет у борби буде принућена да тражи сопствена решења остварења социјализма. Y билатералним југословенско-совјетским односима развијане су везе у свим областима. Бројни совјетски војни, привредни и друти стручњаци радили су у Југославији. Y совјетским војним школама и на академијама школовао ce командни кадар Јутословенске армије, а и опремање војном техником обезбеђивало се из СССР. КПЈ je при ЦК СКП (б) имала свог пред ставника за партијске послове, а путем депеша као и преко специјалних делегација стално се комуницирало на највишем нивоу ( 6 ). Политичку сарадњу пратило je и економско повезивање. Економски односи са СССР отпочели су већ априла 1945. године „али je у тада закљученим споразумима преовлађивао политички момент” ( 7 ). Наредыим споразумима закљученим 8. јуна 1946. и 5. јула 1947. године прошириван je обим трговинске размене, иако jy je отежавала оскудица у Совјетском Савезу, као и чшьеница да југословенско тржиште пре рата није било навикнуто на совјетску робу услед чега je било нужно преоријентисање са свим пратећим тешкоћама. Специфичан вид привредне сарадње представљала су и мешовита совјетско-југословенска друштва која су 1947. године образована за речно бродарство ( s ) и ваздушни саобраћај ( 9 ). Поред тога, вођени су разговори и о стварагьу мешовитих друштава за експлоатацију нафте, угља, црне металургије, олова, боксита, као и образовању заједничке банке ( 10 ). Најзад, узајамни односи унапређивани су и преко Друштва за културне везе са СССР. Совјетски успеси у области научног и културног

(6) Интензитет овог комуницнрања потврђују бројне депеше из овог времена (потиксане псеудонимима уобичајеним у периоду Коминтерне Залтер и Дело) Архив за радннчки покрет (даље у напоменама АРП), Комисија за међународне везе, СССР 1—II(7) Б. Петрановнћ, Политнчка и економска основа народне власти, стр. 216. (8) Вид. споразум о оснивању друштва у Recuceü des traités CNU, в. 116, п. 171. (») Ibid, в. 130, п. 235. (io) Вид. Промемориа о преговорнма око осниван>а совјетско-југословенскнх друштава, Београд, 27. марта 1947. године АРП, Комисија за међународне везе, СССР I—ll/163.