Анали Правног факултета у Београду

33

ГУТОСЛОВЕНСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА 1945—1948.

стваралаштва проглашавани су за идеалан образац схваралачких достигнућа. Y условима појаве на меВународној сцени низа нових социјалистичкнх земаља, КШ и нова Југославија сматрали су за битну садржину своје интернационалнстичке политике свестрано развијање и јачање веза са овим земљама. Овакав став огледао се у интензивирању меВудржашних односа са суседним балканским земљама, као и са другим источноевропским земљама у којима су се комунистичке партије бориле за превагу социјалистичког правда у унутрашњој изградњи, и развијању сарадње са њиховим друштвено-полихичким организацијама. Југославија je 1946. године закључнла уговоре о пријатељству и узајамној помоћи с Польском, Чехословачком, и Албанијом. Сви ови уговори били су веома слични совјетско-југословенском уговору из априла 1945. године. Уговорним повезивањем са неточноевропским земљама Југославија je јачала и свој меБународни положај, али je, с друге стране, доприносила и унутрашњој и спољнополитичкој стабилизации ових земаља у којима су се у то време комунистичке партије још (осим Албаније) бориле за водећу улогу у друштвеном животу. Након закључења Мировног уговора, почетком 1947. године (којим je и формално ликвндиран статус МаВарске, Румуније и Бутарске као непријатељских земаља), крајем те године су закључени и уговори о узаЈамно] помоћи и сарадњи са Мађарском и Румунијом. Бледски споразуми закључени измеБу Југославије и Бугарске 1. августа 1947. године С 11 ) отварали су пут за стварање федерације ових земаља у будућности. Споразуми су предвиђалн развијање размене роба и економску сарадњу у највећој мери, као и припрему за стварање царинске уније измеВу двеју земаља. Нетто касније, 27. новембра 1947. године између Југославије и Бугарске закључен je и уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи”. Овај процес јачања веза међусобне сарадње у првом послератном периоду карактерише се и бројним посетама Југословенских руководилаца СССР и земљама народне демократије, као и посетама лидера земаља народне демократије Југославији. Председник владе и секретар ЦК КПЈ Ј. Б. Тито боравио je у СССР септембра 1944. године, априла 1945. и маја 1946. V наредним годинама Тито je посетио Пољску и Чехословачку (марта 1946), a крајем 1947. и Бугарску, МаВарску и Румунију. Y Југославији су боравили председник владе Чехословачке Здењек Фирлингер (маја 1946), Енвер Хода, председник владе Албаније и секретар ЦК КП Албаније (јуна 1947), затим председник румунске владе Петру Гроза и председник бугарске владе Георги Димитров (јула 1947), председник Националног комитета Пољске Републике Болеслав Бјерут и председник мађарске владе Ласло Дињеш (октобра 1947). На плану економских односа, земље народне демократије и СССР постале су најзначајнији спољнотрговински партнери Југославије. Y 1947. години југословенски извоз у ове земл>е износио je 52,7% укупног југо-

(И) Архива ССИП СФРЈ, Служба за правке послове и меЬународне уговоре, Збирка необјављених уговора.