Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

словенског извоза, а увоз из гьих 56,1% укупног југословенског увоза ( 12 ). Осим тога, до успостављања и јачања веза долазило je и у свим другим областима међусобних односа. Схватајући то као свој интернационалистички дуг, југословенска влада je дала Румунији, Чехословачкој и Пољској укупно 17 хиљада вагона жита у време суше у овим земљама, иако се и сама суочавала са веома озбиљним проблемой прехране становништва. Економски je помогнута и Албанија доделом 1946. године бескаматног зајма од 5 милијарди динара. Y цедини посматрано, ови односи темељили су се на уобичајеним основама пријатељске међудржавне сарадње, с тим што су били мотивисани схватањем да њихово јачање представља израз политике интернационалистичке пролетерске со.лидарности. Извесном посебношћу издвајали су се односи са Бугарском и Албанијом у којима je постигнут висок степей блискости, као одраз идеје о уједињавању народа три земље у заједничку федеративну државу. Полазећи од ширих интереса балканских народа и перспектива социјализма, руководство КЛЈ и нове Југославије je још у завршној фази рата настојало да помогне отечественофронтовској Бутарској да превлада негативке последице њеног учешћа у рату на страни Немачке, као и објективно тешко наслеђе из тога проистекло за односе две земле. Y том погледу нарочито значајна била je и сатласност да бугарске јединице садејствују у завршним борбама за ослобоЬетье Југославије, чиме je стварана основа за политичку рехабилитацију Бугарске после рата ( 13 ). Помоћ коју Југославија указује Бутарској и после рата (одрицање од репарација, подстицање манифестацноних аката пријатељства) имала je за циљ да омогући да Бугарска закључи мир под повољнијим околностима и ојача свој међународни положај. Она je, исто тако, доприносила и јачању Отечественог фронта у борби против бугарске опозиције и њених Јшостраних заштитника.

(12) По појединим земљама то je изгледало оэако; Југословенски извоз у нсточноевропске земље, одяосно земља увоз из ових земаља у 1947. години, изражен у % укупног југословенског извоза, одиосно увоза Албанија 0,0 ОД Бугарска 1,8 3,2 Мађарска 8,3 5,0 Пол.ска 3,4 ЗД Румунија 0,9 0,6 СССР 16,8 22,2 ЧСР 18,8 17,6 Неточна Немачка 2,7 4,1 Вид. Статистика спољне трговинг ФНРЈ Јутославије за 1946, 1947. и 1949. годину, Бео-Iрад, 1953. (13) Y том смислу се омогућење учешћа бугарекпм јсдннидама у антифашистичкој борби на крају другог светског рата оцењивало и од стране ЦК БРП (к), при чему се посебно истицала и потреба „искупљивања крившде Бутара према југослопснском, посебно српском и македонском народу”. АРП, Комнсија за меВународне везе, Бугарска 7-1/187, Питање југословенско-бугарске федерацпје (писмо ЦК БРП(к) Титу од 2. новембра 1944.).