Анали Правног факултета у Београду

35

J¥ ГОСЛОВЕНСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА 1945—1948.

Крајем 1944. године отпочели су интензгшни преговори представника две земље о стварању федерације између Бугарске и Југославије. Преговорн су вођени децембра и јануара 1944 —1945. године на предлог ЦК КПЈ. Сачињено je укупно осам пројеката уговора о будућој федерации ( 14 ). При том je југословенски став био стварагье федеративне државе од седам федералних јединица: Бугарске, Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине, које би имале заједничко народно представништво, федеративну владу и јединствено и царинско подручје. Бугарски предлози су, међутим, полазили од стварања јужнословенске федерације која би ce y суштини заснивала на паритету између Бугарске и Југославије, а не на савезу свих јужнословенских народа. С тим у вези они су и питање Пиринске Македоније везивали за уједињење две земље, али при том нису полазили од принципа самоопредељења народа ( 15 ). Према неким изворима изгледа да je и у Отечественом фронту преовладавало становиште да се федерација ствара од „основних нација” српске и бугарске. По том гледишту су остале Федеративне јединице биле само формално аутономне државе из политичких разлога ( 16 ). Y ствари, основна супротност сводила се на то да су бугарски предлози полазили од дуалистичког концепта федерације (српска национална држава са аутономном хрватском и словеначком државом и бугарска национална држава са аутономном македонском државом), док су југословенски предлози имали у виду федерацију утемелену на начелу плурализма равноправних народа. С обзиром на супротстављање западнях савезника стварању федерације између Тугославије и Бугарске (на Кримској конференции фебруара 1945. ( 17 ), као и на ову основну супротност у ставовима две земле, преговори о федерации су одложени. Међутим и поред овога, идеја федерације остала je присутна у односима две земле све до 1948. године. Односима са Албанијом Југославија je приступала са жељом да што више допринесе учвршћењу нове албанске државе. Поред непосредне економске помоћи, Албанији je указивана и свестрана помоћ у организовању целокупног државног и друштвеног живота, као и подршка афирмисању и међународним односима ( 18 ). Споразуми о привредној са-

(14) Вид. АРП, Комисија за међународне везе Бугарска 7-Î/187, Питање југословен-ско-бугарске федерације. (15) Ibid. (док. 9, писмо Кардел>а Титу из Софије 23. децсмбра 1944). (16) Вид. Б. Петрановић, Политика и економска основа народна власти, стр. 223. (17) Још пре тога британска влада се отворено изјаснила против стварања југословенско-бугарске федерације. Исто тако, она je била и против присаједињења Пиринске Македоније македонској федералној јединици у оквиру Југославије, „свакако због тога што би то отворило питање и грчког дела Македоније". АРП, Комисија за меЬународне везе, Бугарска 7-1/187, Питање југословенско-бугарске федерацнјс (док, 32, писмо М. Пијаде, потпредседника АВИОЈ-а председнику НКОЈ Титу о преговорима у Москви, датирано у Београду 17. фебруара 1945) (18) Вид. Владимир Дедијер, Југословенско-албанскн односи (1939 — 1948), Београд, 1949. Y последња два поглавл>а ове књиге аутор, заснивајући цео свој рад на званичној документации, разматра југословенско-албанске односе у послератном времену и истиче подршку Југославије Албанији на међународном плану признање владе, питање репарација, чланство у Уједињеним нацијама и номоћ у обнови и изградњи привреде, управе и армије. Види исто у брошури Марка Перовића, Економски односи Југославије и Албаније