Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

радњи између ФНРЈ и Албаније значили су у доброј мери и преузимање једностраних обавеза од стране Јутославије. Уговором заюъученим 27. новембра 1946. године ( 19 ) предвиђено je, поред осталог, усаглашавање економских планова и утврђено уклањање царинске границе и изједначаванье валуха ( 20 ). Стваранье царинске уније представљало je спецификум по којем су се југословенско-албански односи одликовали извесном посебношћу у систему односа у новој међудржавној констелацији социјалистичких земаља. Треба, међутим, указати да je и поред оваквог односа Југославије према Албанији, у албанском руководству постојала извесна уздржаност у односу на Југославију и њене намере према Албанији. Разлози овоме могли би се тражити у бојазни мале земље од пре великог повезивања са знатно већом суседном земл>ом, чије je присуство у евши областима друштвеног живота у Албанији било веома изражено. Осим овога, има основа и мишљење по коме je главки узрок резервисаности у односу на Југославију потицао из противречности у албанском руководству између Кочи Азодзеа и Енвера Хоџе, пошто je Хоџа сматрао Дзодзеа „за експонента југословенске политике према Албанији и узурпатора у Партији, који je свео његова овлашћења на чисту формалност” ( 21 ). Овај антагонизам давао je према овом мишљењу снажан печат и ставу КП Албаније према КШ и, уопште, према политипи зОлижавања и повезивања с Јушславијом.

Традищюнални односи у меБународном комунистичком покрету, односно монолитизам као њихова значајна карактеристика, били су, као што je већ наглашено, од битног утидаја на формирање односа између социјалистичких држава, посебно односа новонаста/шх соцнјалистичких држава према првој земљи социјализма Совјетском Савезу. Кад je реч о томе као фактору од утицаја и на југословенску политичку оријентацију, онда треба посебно подвући да монолитизам не мора да из својих оквира исклучује могућност реалне истоветности интереса. Ово се посебно истине зато што се може узети да je управо у томе и садржано објашњење

(1947—1948), Београд, 1951, која, како сам аутор истиче, представља допуну пете главе Дедијерове књиге. Брошура je засновала на изворној документацији и представала хронику југосовенско- албанское односа у времену од потписивања економских споразума новембра 1946. до познатих догађаја 1948. године. (is) Службени лист ФНРЈ, 1946, бр. 106, стр. 1421. Поред овог уговора, дан касније, 28. новембра 1946. године, закл-учено je десет других споразума који су регулисали различите видове југословенско-албанске привредне сарадње. Вид. Преглсд међународних уговора и ApyiHx аката од међународно-правпсг значаја за Југославију од 1941. до 1965. године, Београд 1968, стр. 73—74. (so) Y резолуцији пленума ЦК КПА (18 —20. децембра 1946) потписивање овог уговора означено je као улазак ~у једну нову историјску фазу . . . Економска конвенција значи велику помоћ коју пружају народи Југославије албанском народу да би учврстио своју власт, да би обезбедио своју будућност, да би био напредна снага на Балкану”. ЛРП, Комисија за међународне везе, Албанија, 8-1/61. (21) Б. Петрановић, Политичка и економска основа народне власти, стр. 220—221.