Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

154 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије могл бити. Сице и сему подобнаја с доволним по сиље моеј разсуждением отвјетствовахом их преосвјашченом господству и при них подписавшисја благородним Господам куратором. Обаче на конец изјаснил и закључил вотум мој в двух терминах, не весма различествујушчи со их мњением, а имено: 3. особливаго приложенаго при сем екстракта под буквоју А: узрите. На которое преосвјашчениј бачкиј, и оберкапитан точију они двоица ко мње отвјетствовали при чисље 8-ог сего текушчаго и весма и о всем совопрошении и разсуждении моем умолчали) писати или неписати о полномошчии ко арадскому или јему договоритисја с Орингием. Собрати ли нам помежду собоју поне малују какују сумицу, на неопходимие и нужние потрошки во помошч арадскому, о всем сем до конца умолчано и отлажено все до Бога, и до пред будушчаго обшчаго собора. Когдаж ониј собор будет; тое паки самому Богу токмо извјестно. Екскузирајутсја при том, что они от темишварскаго пленипотенции не имјејут више того писати јеже писано, и от возврашчении картобианки своеј просили. Јакоже и послах им. Прочее что творити незнају, ни собирати кого, ни повељети кому сили не имјеју. Но како мње мечтаетсја да смо сви премудриј и сложни, сострадателни и ревностни за вјеру и отечество но до тоље, дондеже о новцах не упоминаетсја. Тогда всевишеречение добродјетели молчанием погребајусја и тако изпразнога говоренија и писанија, и сљецствие бивает празное, и окончаетсја ничим. И аз не имјеју прочее писати что. Развје пожелав прочее Преосвјашченству вашему. всјех благих и пребиваемих о Христје брат В манастирје: Гргетегу Арсениј Четверти

Аугуста 14-го 1740. года.

ИСТОРИЧНЕ БЕЛЕШКЕ.

Како се код нас у опште није још ни у ХУП. веку на једном месту бележило шта се где догађало и опширније описивали знаменитији догађаји, него су појелини догађаји бележени и записивани укратко у појединим књигама, на корицама, дуваровима; није чудо што ми само из тих и таких записа знамо н. пр. и у које је време био понеки патријарх, владика, игуман.

За многе наше патријархе сва нам је исторична грађа поједини кратки записи, за неке још ни данас не знамо тачно кад су се попели на патријарашки престо и кад су и како су с њега сишли, односно умрли.

Какве муке и невоље и колико времена треба да се напише једна монографица о ком патријарху, митрополиту, владици, игуману; 10 знају само они, који се одаду на посао да се баве тим питањима,

А тако исто и какву радост осећају кад наиђу на какав запис, ког су годинама тражили да њиме допуне своје незнање и празнину, јер често, што се другима чини незнатно, по њих је од големе користи.

Често пути и најмања белешчица расветли како важне логађаје, с тога су сви они који се баве са истраживањем и писањем наше историје, с раширеним рукама дочекали „Старе српске записе и натписе“, што их је приредио у три књиге Љуба Стојановић.

У њима је Стојановић не само у систематском реду уредио раз-