Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 155
бацане по разним листовима и књигама записе и натписе, него је доста нових записа и натписа и сам изнашао и добио од других, чиме је стекао голему заслугу.
Па како ни он није могао да покупи све записе и натписе што их још по разним местима има; то ћемо ми у овој рубрици да наводимо све ијоле важније записе и натписе.
Уверени смо да ће многи читалац рећи: та ово није важно, ну, то ће рећи они, који не знају важност старих записа и незнање наших старих прилика и живота.
С тога треба и ти да знају, Да свака, па ма колико се чинила незнатна белешчица што је ми узбудемо под овом рубриком наводили, има своје вредности, и да ће ма коме ма кад требати и бити му од користи.
Овом приликом умољавамо браћу свештенике, а и иначе сваког писменог брата да нам достављају, аљ верно и савесно све што год где нађу, а ми ћемо већ знати, је ли где досад штампано.
Где има старих матрикула, нека их савесно прегледе, јер се у њима може много што шта наћи, што се односи и на историју свог места.
Ми смо разгледали протоколу умрлих горње карловачке цркве од 1745—1767., па смо у њој наишли што се до данас није знало, н. пр. да је још 1759. у порти постојала велика ћелија, те не треба да се чудимо што је у Карловцима 1756. Окт. 14. умрла монахиња Марија а Нов. 11. монахиња Евгенија, обе из Н. Сада а сахрањене у горњој порти.
Та нам белешка доказује, да је још 1756. било монахиња и да су оне живеле у тој ћелији.
Монахиња Марија ма л' да не ће бити она, 'која се наводи 1753. у женском манастиру Јаску (в. нашу књигу: „Опис сриских фрушкогорских манастира 1753.“ Карловци 1903. стр. 99. под бр. 8.) пошто је имала брата у Каменици, а Евгенија ако не буде Еуфимија, која се наводи под бр. 10.
Иначе, ако су оне какве друге монахиње, онда је то доказ да је монахиња 1753. било и на другим местима код цркава, у седиштима владичанским, а не само у Јаску.
Ово је само претпоставка, с тога треба даље трагати и можда ће се ова наша претпоставка каквим другим записом показати као основана.
А таких примера има стотинама. И не само то, него има толико и толико примера, да се морају исправљати и штампане ствари.
За доказ навешћемо само ова два примера.
У 100. и 101. књ. »Летописа« Матице Српске изишла је: »Штатистика бачких православних парохија и бачког православног свјашченства 1733. године«, коју је саопштио Исидор Николић Србоградски.
Међутим ми смо — види 2. бр. »Архива« -— доказали да иста штатистика није од 1733. него од 1773. године.
У Ш. части за 1825. истог »Летописа« изишао је животопис Јосифа Витковића пароха-проте јегарског.
Ми смо у 2. бр. »Архива« навели, у чему није исти веран и исправили га,