Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 27

моем старост извољели носити, како отец о своем чадје, јеже и не отрекосте, но паче В. П. на таковиј мој отвјет тогда извољели склонитисја, и мени отговористе сице: Синко мој, добрје кад ти код мене остати и бити хоћеш, ја сам рад и ја за твоим напредком старати се хоћју, и имам њекое намјерение с тобоју доброе, и сотим ја благодарим В. П. и св. десницу вашу поцјеловал, и ви мене тај час с 15 дуката .извољели даровати.

Обаче Г. П. от онаковаго и објешчанија вашего ниже до днес чтолибо, и најмаљејшее ја ошчутих, а в напред може бити и манше познати буду, зачто не знају каково В. П. о мени намјерение било и јест, а ја пак овако како сад что живим без никакове кондицие, в напрјед живјети трудно могу, занеже вјашчшу јешче бољезн добио бих, и право да исповједим В. П. что ја сиромах не толико от натуралнија бољезни бољезнују, колико от мисли и бриге и днеју и ношчију мислећи что из мене најпосле будет!

Смотрјају браћју и дружину моју њекују, от коих ја много болше при покојном Блажењејшем преуспјевах, како они ниње с ронгом повишени, аванжирајут и сваки своју постојану службу са сваким контентом имјејут, и жал ми је весма да ја једин измежду них несрећан буду. А да бисам код кога малога Господара бил, не бих ни жалил, обаче код В. П. кои слава Богу у свему Архиепископу и Митрополиту соравњаете се, а могу слободно решчи: да и лучше и славњее нежели једин Архиепископ живите како свима познаесе.

Ваше обаче Преосвјашченство како ја расуждавам и из окрестностех дознавам се, о мени сад ничто друго немислите, него толико видите да вам ја ни от какове потребе јесам, и тератеме от себе, њекако невиди се вам прилично, занеже хљеба у вас свакому изобилно има, него чекате овако држећи ме, не бихли ја сам отишао от вас.

Сего ради сим к ногам В. П. припадајушч сие предлагају и смирено прошу, да за мене чтолибо уредите, и к коему год концу резолвирате, вајежеби ја на далше во оваковом унинии живота моего нескраћивао, и ашче код В. П. јесам потребан, да остану, јежели вама от потреби њесам, и тако немојте ме отбацити, но смотрите и совјетом вашим благим и отеческим камо имам отити и живјети наставите, упутите и приваручити не отреците, да ваш толико љет зовећи се, не буду најпосле сваком ва посмјех, зачто ја јакоже и више рјех, после Бога и свјатих јего, никого таковаго другаго Благодјетеља имам, јакоже В. П. на кога би сам уФане такво имјел јакоже на вас.

За кое всемилостивјејшија ожидајушч резолуции, и св. вашу десницу пцјелујушч пребивају

. П. Милостивјејшаго Г. Г. Архипастира, отцаже и благодјетеља моего Нижајшиј служител

В Новом Сагдје 16. Јануарија 175]. Павел Сингел с. р.

Из наведеног на 157. стр. „Архива“ за 1911. види се, да је синђео Павле био у Н. Саду до Децембра 1751., и да се молбом од 12. Дец. и. г. обратио митрополиту Ненадовићу да га прими у свој двор, који га је и примио, где је и умро 28. јануара 1752.

вене