Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православае карловачке митрополије 1:

Ови екстракти и ово саопштење „пријатеља“, налази се написано на по табака, и налазе се у патријарашкој библијотеци.

Из њих се види, да их је писао неко једном владици од противника Ненадовићевих.

Оренги је био патријархов агенат и народни пленипетенцијар, Јамбрековић је у то време био збачени народни агенат, а Вебер референдар код дворског војеног Савета.

Каква је завада и мржња владала између владике Ненадовића и осталих владика — осим бачког — а тако исто и против посланих у Беч изасланика види се још боље из следећих писама.

Владика пакрачки је писао једном од владика ово писмо: „Преосвјашченства вашего отпушченују грамату от обоих исправно јесм получио, у којеј разумјел јесм всја писанаја, а наипаче дјелати начаншајасја от Блаженаго Г. Патриарха, како и нас дјејствует со своими внутреними јешче стварима протокулисти, тако и нињешними лиси с кои обшчество и пропало, т. ј. Секула оберст-лајтнант И Андреј администратор, коиму ниње сут прокуратори, и шнима нас пред прочијми возобличает, аки би за њекое великос погрјешение ц. в. и јего интересу убитку, како посљедуе: у дошествију них блаженства от вас, абие јесмо пришли у Карловце како ми тако и Г. Бачки и Хорватски и речени обристлајднант коега су звалиим Администратор, да нам протишчалују у име всего Народа начатое дјело кое доста против Нас изговарали: другиј ден наченше Нас принуждавати, како је Г. Ненадович протоколирао да сам Ја подвига, а сам бил себе противо уставом и правилом отеческим и за уничтожение обшченародне Привилегие тврдити како противник и кривац, и да већ никому мос Епархие резигнирати нећу до смерти мое како ни моему служитељу, и нас војаким образом принуждали подписатисја, на кое Г. Бачки абие подписал и печатију утвердил, и по нем Нишки (Георгије Поповић) и Ненадович.

Ми же никако, тако и Г. Хорватски (Симеон Филиповић) нехотјел. Зато је неподписание Наше експрес заповјед нам дал Б. Г. П. (патријарх Арсеније) да не имјеју отити у своју Епархију докље Софронија не поставим у Карловци. Ашче ли би отшел, то да хошче публицирати по свих церквах и Епархиах обнажена чина свјашченаго тако и нашего с. (свјатителскаго) и да хошчет писати у кр. двор и епархијске наше доходке все закључити от нас и от епархие наше послати народне депутирте нас ради, тако бездјелне отслал а некују хулу а не попа Косира прокљатаго који ми доста пакости творио јешче при честно почившему Г. Митрополиту Мојсију Петровићу по Бечу мја тужио и у Бјелграду соборње всим епископов осужден из вароши истерати, како и бил истерат, пак мње пакости дјее и на нас тужбе лживе приносит, јешче с ниским себје подобним, ком прима и вјерует, и нас зауставио ево 4 мјесеца от Епархие, а них послал с писмом да на нас подвизајут људе и народ тужити, а наше тужбе что ми истино предложили и проти народни депутирти невластно пријати, јешче вичет не у двору но на чардаку да се по свих Карловаца чуе подај овим свјашчеником нурие, что си по зависти узео, ја ти заповједам, ако им нећеш инако ћу ја учинити, и тако отпустихеја до монастирја; је ли то правда за љубов Божију,