Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

72 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

јешче сингелие монахом и поповом по нашеј Епархии даје. Сего ради Б. В. за љубов Божју что то будет, како ли то ми стерпјети, ашче онако буде како их Блаженство говоре, нити је мене ни вас двоице и Будимскаго точију они и Бачки. Зато ако хошчемо что творити и от тога се лечити да согласно творимо и кралевским двором да се бранимо, он хошчет церкву и патријаршеску власт да держит, нисмо ми његови попови нити је нас заробио, ошчо нама то да однас с Ненадовичем зијасет чини, кад је све обшчинско добро опровергао, и кои јест приличнии за прогон него за владичество. И он га је без ничиега избранија и хотјенија соборнаго посвјатио епископом, а нама сам објешчао и устмено и писмено нашего с. (биће сина, архимандрита и његова ексарха Софронија Јовановића, кога је сином називао) посвјатити. Ми соизвољајушчи, народ приемљушчи и свјашченство, Г. архиереом на разсуждение дата, виже како согласно изволили суждением воте издали, кр. двор зато узнао, трошак учињен, на публику изишло, сад закрућуе и правила с привилегиеју на пут поставља, а ние онда то творио, когда ми о том просили јего, но всегда доброе слово нам давао: јешче нас свјатие служби обнажув и от епархие арестуе, јешче и нашего с. (сина) готово о смерти радио да га је светлому ХоФфкригс-рату криминалистом учинио, и да је његове руке допао, Бог знает би ли и жив остао, что му је био зготовио, да га ние Бог милостив преко добри пријатеља свободио; Г. Хорватски мислим да ће тамо до вас пријти и что год договоритесја согласно пишите нам на Осек, да би до Осјека дошли и мољу В. Б. дајте ми совјет и помошчествујмо једин другому, да овако непогибамо. И то Брате свјати да будет под секретом и когда нам пишете по уфану пишите с коим концем остају превручен Братским Молитвама П. В. смир. Е. Ш. (Епископ Славонијски) из Хопова Јун. 18. 1742. РОН все усердњејшиј Брат и Слуга Р. Б. Никифор Стефанович.

Зрите лукавства Ненадовича что творит да бисја ми подписали да свос Епархие недам служитељу моему како би могли кр. двору предложити, како да би мој Архимандрит како без воле и вједомости Г. Б. Патријарха тако и без мое горје за конФирмацију солицитирао, да би га удобниге могли у свое руке взјати, и на нас сву срамоту возложити а нега вејачески свјашченство обнажити и протерати.

Владика пакрачки Нићифор писао је будимском владици Василију ово писмо: |

„Преосвјашчењејшиј — —

Чудимсја да сте на нас заборавили, да нас одавно нисте надгледали писанием, того ради понудихсја в. 6. јавити и нашу нужду извјестити, која в. 6. знатна је, о чем и перво јесам вам писао, на кое отлучка примио нисам.

Сего ради и њиње обзнањују в. 6. како нам пишу г. брат темишварскиј ков не двоим и в. 6. нису писали, како јесу умислили депутирати једну персону духовну гори у беч от нас 5 епископов, кои ће отговарати против неправедним доношенијам г. Ненадовича кои под именом обшченародним депутиртом сказуетсја бити, и тко