Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

| | |

ИЗВЕШТАЈ

Вићентија Стефановића, архиђакона од 15. Септембра 1733. " до 83. Децембра 1734.

Митрополит је београдско- карловачки Вићентије Јовановић (1731.—1737.) продужио уводити ред у управи црквеној у свима правцима, што га је започео његов претеча Мојсије Петровић СЕ 12303:

Вићентије је проширио школе што их је започео уводити Мојсије, те је у више места завео основне школе и увео по црквама школске кутије за њихово издржавање, а у Карловцима уз славенску завео и латинску школу, држао проповедника слова божјег и учитеља за црквено појање, увео матрикуларне, протоколе, и домовну, издао правила за свештенике и калуђере, за туторе и црквењаке, шиљао своје придворне калуђере и ексархе од места до места и од манастира до манастира да опишу стање цркава и манастира, свештеника и калуђера, те су тачно у одређене протоколе уписивали све што су нашли, а код сваког свештеника не само укратко његов живот, него и шта све има, а уз то и шта зна.

Ми смо у „Јавору“ за 1887. (в. нашу „Библијографију“ бр. 88.) говорили о Вићентијевим правилима за свештенике и калуђере од 1733. год.“); у „Летопису“ књ. 165. штампалисмо „Протокол о пленипотенција свјаштеника и мирских депутиртов что на сабору приходили 1735. јулија 20. от свих епархијах“ (в. бр. 242. „Библиографије“); у „Српска митрополија Карловачка око половине ХУШ. века“, Карловци 1902. 8" 120—-221 стр. (Ова је наша радња случајно превиђена те није наведена у Библијографији) навелисмо у великом изводу обављени опис и попис парохија и свештеника од 4. Дец. 1732. до 10. Марта 1733. и исправно правила за туторе и црквењаке; у „Споменику српске кр. Академије“ ХИ. (в. нашу „Библијографију“ бр. 664. навелисмо у целости попис и опис свештенства епархије београдске и ваљевске од 1734.—1736; у „Архиву за историју српске православне митрополије Карловачке“ (в. „Библијографију“ бр. 844.) навели смо у изводу попис душа по манастирима и прњаворима фрушкогорских манастира од 1734., у

%) У „Беседи листу за црквене, школске и народне потребе“ за 1868. бр. 21.—32. штам-

Дона су Вићентијева правила за свештенике као правила Висаријона Павловића, владике _ дачког. |

А за 1870. у бр. 2.—7. штанпана су као Вићентијева његова монашка правила од 17. Марта 1733.

„Архив“ св. |; 1