Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

'

2 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

ком су поименце код сваког манастира наведена братија манастирска, а код прњавораца име газде од дома и налазеће се у кући све душе, старост њихова и каквог су стања; а у под бр. 843. „Библијографије“ попис села и број душа у протопопијату шидском 1733, у вароши Митровици 14. феб. 1733. и у протопопијату купиновачком 1733.

Пре нас је у „Гласнику српског ученог друштва“ у књизи 56. стр. 117.—327. навео у целости покојни Гаврило Витковић „Извештај Максима Ратковића ексарха од 1733.“, у ком је уз опис појединих места северо и североисточног краја Србије што је потпадао под Аустрију (од 1718.—1739.) наведен и ексамен Максимов с појединим свештеницима митрополије београдске.

Овде ћемо у целости да наведемо у наслову наведени извештај, који се налази у патријарашкој библијотеци.

Исти је архиђакон Вићентије Стефановић постао доцније митрополит београдски, а за тим и патријарх српски, и о њему ћемо у засебној радњи проговорити коју више.

Пре је своје визитације написао Вићентије за себе:

НОТИЦИАД МЊЕ јеже надлежит проходјашти Епархију дјелати. Сице ексарху Стефану (Стојковићу) предато, а Андреи (Јоакимовићу ексарху, потоњем синђелу)и Јоану (Михајловићу ексарху) послато:

1. Непосмотрјевајушти на досље бившее церковное преписание, но сам должен јест како и лани что је творил церковни инвентариум учинити, цјело во свој протокол и что потребно јеште церкви и из того своего протокола написати у церковни реестер гдје на то мјесто опредјелено.

2. Церковне синове постављати, два питропа и једнога црковнаго сина и имена у инструкцију ставити и заклети, а гдје сут заклети и цјело утверждени, и от оних пристојашти есап взјати, тамо точију посмотрјети в них реестер идетли рјадом како нареждено, инако гдје обрјаштет тако записовати.

3. Прежде неже церковне синове поставити, от старих пристојаште есап узети, потом нове поставити.

4. Ради школскаго прихода свагдје свјаштеники наредити И кутију јему дати, да свагда имат в недјели и праздника просити, како јест протопопом издато.

5. Попове ексаминирати добрје и оправљајут ли сви своја должности по инструкција или предатих им особитих указах.

6. Јелико пак болше настојати от могутствених милостињу Архиепископу у животних, новци и прочему чтосја гдје может вајати, за разрјешителну молитву и за обслужение сарандарја, и таковаго чисто написати, кто дал и за кого живих или усопших имја, что сам Г. Архиепископ своим скорим прохождением хоштет отслужит, и како усопших, сице и живим хоштет молитву разрјешителну очитати.

Т. За безакониа дјеемаја добрје настојати и испитовати, и тако записовати.

8. Колико у коему мјесту имат хљебова записовати, и колико свјаштеников моштно гдје вмјештатисја, и гдје пак много

| ;

Неа а

– ара