Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

4 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

9. Поп Михаило водица и молитва, живих 15, усопших 8.

Два вола, један стар, други млад.

10. Момир само усопших 4.

Добра вола научена за општу молитву.

11. Срета, краву стеону.“)

У истом је свом извештају Вићентије описао обављени свој енсдисве == испит -- 04 свештенством већег дела митрополије карловачке.

А он је то учинио по налогу митрополита Вићентија, који је хтео да се увери о томе: да ли се и у колико подручно свештенство влада по инструкцији што ју је издао свештенству исти архиђакон Вићентије 1732. (в. „Српска митрополија карловачка — —“ Карловци 1902. стр. 21.—23.) и по својим правилима за свештенике од 3. Марта 1733. године.

По инструкцији арх. Вићентија од 1732. а и по правилима од 1733. сваки је свештеник морао имати ове књиге. „Исповједание православнија вјери (Могилино), нови завјет (библију), десјатословие, требник, литургију (служебник) и мали буквар у ком су биле све

молитве, и то московског издања, а свака је црква опет морала имати све нужне црквене књиге.

А по њима је морао знати сваки свештеник на изуст на памет —: 10 заповести божијих и 10 заповести црквених (о овоме види наш „Архив“ П. стр. 217.). 3 совети еванђеоске, 7 тајни новаго завета, 3 добродетели богословске а 4 еванђеоске, 7 дарова духа светога, 9 плодова духа светога, 7 дела милости телссне и духовне, 7 смртних грехова и 7 чесних добродјетели, 6 грехова

против духа светога, 4 греха вопијућа на небо, 9 блаженства _ еванђеоских, 5 чувства телесних и душевних, 4 последња.

Главне од ових молитава — а особито оченаш, богородице дјево и вјерују — морао је сваки свештеник недељом и празником учити у цркви народ.

Из одговора се односно записа Вићентијева види, шта је и колико је који свештеник знао од свега онога, што је требао да зна.

Кад се узме у обзир, да већина тадашњих свештеника није ишла у редовне школе, него се учила код појединих свештеника, калуђера и учитеља, а уз то каква им је била и награда; не треба се ни чудити што су онако мало знали.

Славни генерал — фелдцегмајстер — Србин Петар пл. Дука у своме писму од 15./27. Марта 1819. што га је писао из Флоренца своме драгом пријатељу митрополиту Стефану Стратимировићу,““) рече му за Талијане ово: „Правда, да самљ сада у земли ГДЊ ВСИ лоди под чиноправленеемђ закона своего живутБ. Но разматрававоћи их'. далше в' их дблђ, видити се ако би са,

#) Из овога се види да су у то време у Голубинцима биле велике задруге, што по другим местима није било.

»е) у „Беседи, за 1868. у бр. 32. 33. 34. и 35., а тако исто и за 1869. бр. 6 и 7. наведено је неколико писама Дукиних Стратимировићу. Иста је писма обелоданио у „Беседи“ Иларијон.