Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије о

все что е законђ, у посту и в' посћценпо церкве, код' их' собрало. Просвћшценје и наукђ свЕцениковђ на онаковем' низкомђ степену еше стоитђ, да се у многих: мђстђ преповедници находутђ, кои су из' другога мђста, крал и державе, тамо позвати (с' погодбомљ до 5 и 600 франков' — еданљ 237, кр. у сребру рачунећи какоес кои за болшегљ или меншимљ преповђдником на гласу), да толико и толико кратђ (како се погоду) преповћда. Мени е еданђ Арх!епископљ сказалђ, да се нерђтко свЕценици находут, кои латински ни рфчи едне неразумћду; узмите, рђче ми, како се служба Божта служитђ, гдђ ни онаи кои служитђ, ниже они котори присуствуготђ, азикђ разумфду. Колико самђ до овога дна видћлљ, то нигди менше закона нђстђ, како у овои земли. Сстб ли тако далше то видђти буду“. (Оригинал се овог писма налази у патријарашкој библијотеци).

Те кад се сравни овако незнање талијанског свештенства у Италији 1819. с незнањем српског у Срему од 1733/4. године, морамо ћутати.

У осталом не треба се ни чудити што је наше свештенство око 1733. било онако неучено, кад оно није ни ишло у школе основне — него се учило код појединих попова, калуђера или учитеља, код којих је прво на памет учило ПК и све што треба свештенику да зна.

А који је и ишао нешто у школу — јадни су били и слабо је било знање у то време и наших „учитеља“, „магистера“ и „даскала“ —, шта су могли друго научити у њима до ли читати, писати и појати и то с тешком муком.

Та ми знамо и из нашег детинства, како се тешко учило по старом начину -- срицања — читању и код спремних учитеља богослова, — а како је тек тешко ишло око 1733. када се није учило у опште читању, него се прво давао часловац или псалтир, па се из њега учило читању једна извесна катизма или што из часловца, па тек кад се научи, пређе се на друго шта. А било је доста међу њима који су се учили из крушкових дашчица.

Напротив 'они млади свештеници, који су ишли у школу код Руса Максима Суворова (1727.—31.) и доцнијих учитеља или су учили код вештијих учитеља н. пр. мештера Саве у Петроварадинском шанцу — Новом Саду, у Карловцима код знаменитог протопопа Живана Црногорца (в. о њему у „Свештеничком календару за 1909. бр. 764. наше „Библијог рафије“) ти су већ више знали, а знали су и боље читати, писати, појати — неки су знали и грчки појати и из граматике славенске, и било их је који су свршили код. Суворова латинску принципију (као карловачки поп Петар Николић и поп Иван Теодоровић даљски, који је „латинскују принципију совершио и почел граматику, помало может и сад говорити, тако тим језиком читати и писати может“).

Доцније за време латинских школа од 1734.—1737., који су је свршили, ти су већ друкчији — спремнији — свештеници били.

Видели смо, какво је неуко свештенство било у Италији 1819.

Дај да видимо, какво је било у Грчкој свештенство још при крају ХУШ. и у почетку ХЛХ.