Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

| Архив за историју српске православне карловачке митрополије 81

ВУКОВАРСКА ЕПАРХИЈА.

И ако се код нас већ одавна много ради на историји карловачке Митрополије; ми још не знамо много и много што-шта из ње, а и много што-шта има да се у њој ил допуни ил исправи.

Узрок је томе прво то, што је њена исторична грађа разметнута, а друго код нас не ма да један човек непрестано ради само на њој.

Код нас се ради што но-реч на дохват у томе. Шта ко где нађе, то и изнесе, често и у најнезнатнијим листовима — паиу самим политичким листовима, што се набрзо заборави и пропадне.

Какве су данас код нас прилике, нашим је књижевницима много лакше доћи до најважнијих аката из бечких тајних архива, него ли доћи до обичних из наше народно митрополијске архиве.

У доњем спрату народног дома, има гомила неексхибираних

_ аката, које леже годинама, а лежаће мирно и даље све док се не

смилује данашњи архивар да их колико толико среди, ако Т. |. икада доспе. ЕЕ

А судеће по обелодањеним неким актима из те гомиле, међу њима мора бити врло важних ствари.

Други народи, мање више имају на једном месту сачуване изворе за своју историју. Ми пак као што рекосмо, тога не мамо.

Ми историју стварамо обично из записа, листова и писама, и да њих не имадосмо, не бисмо много што-шта знали што данас знамо.

Од какве су по кад-кад важности и најобичнија писма, нека послужи за доказ и писмо владике вршачког Максима Несторовића (1728—1738.), што га је писао из Вршца 13. фебруара 1732. једном свом брату — биће владици будимском Василију Димитријевићу.

Исто смо писмо ми штампали у „Српском Сиону“ за 1907. стр. 454/5.

Из истог писма Максимова сазнајемо први пут, да је постојала дуже времена вуковарска епархија, којом је управљао владика Спиридон. |

А тај Спиридон није нико други, него владика вршачки Спиридон Стибица — Штибица.

Спиридон је још за време Арсенија Црнојевића до 1690. био владика „белоцрквански“ — у Србији, а Белом Црквом још сеи тада звала Куршумлија у Топлици, и у његовој је епархији било и место Прокупље.

Као владика белоцрквански, потписан је Спиридон на спису изданом 18. Јунија 1690. у Београду. (в8. „Летопис“ Матице Српске. књ. 184. стр. 9.) -

Спиридон је прешао с патријархом Арсенијем Црнојевићем 1690. на ову страну, и у својој молби од 1694. молио је патријарх цара. Леополда 1. да потврди Спиридона за владику вршачког и карансебешког, што је Леополд у својој дипломи од 4. Марта 1694. и

учинио. Карловачким миром од 1699. потпадне Банат поново под Турке,

и Спиридон остане без епархије, те је живео у Срему и био још ЖИВ године, (В. о овоме у „Летопису“ Мат. Срп. књ. 229. стр. 1).

„Архив“ св. |. | 6