Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

82 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Из горњег се писма Максимова види, да је владика Спиридон за

време патријарха Арсенија уживао „доволне“, вуковарску епархију.

Вуковарску су пак епархију морали сачињавати села око Вуковара, а особито тако звано „Осечко поље“ у које су спадала: варош „Осек и: Чепин, Погановци, Бекетинци, Копривница, Мартинци, Допсин, Тење, Сарваш, Алмаш, Ердут, Вера, Бобота, Пачетин, Бршадин и Трпиња“ — ал не Даљ, Борово и Бело брдо.

„Осечко поље“ је уступио — управо продао — митрополит Исаија Ђаковић 15. маја 1708. епископу пакрачком Софронију Подгоричанину, да га може за свога живота држати.

Доцније су исто „Осечко поље“ уживали — опет за новац — епископи сечујски Никанор Мелентијевић и Максим Гавриловић. 1746—8. уживао је осечко поље Јован Ђорђевић владика, 1748. 2. Септ. продао га је митр. Исаија Антоновић владици пакрачком Софронију јовановићу за 2000 фор.

Јануара 1758. је за време митрополисања Павла Ненадовића „осечко поље“ повраћено и остало све до данашњег дана под Архидијецезом карловачком. (В. „Шематизам Архидијецезе Сремско-карловачке“ за 1900. стр. 5—8.)

У „Стари записи и натписи“ Љубе Стојановића, као што рекосмо на 454. стр. „Српског сиона“, наводи се под бр. 2062. да је владика Спиридон Штибица оковао јеванђеље 7207—1699,

Из истог се записа не види, где се у то време бавио владика Спиридон и где је био владика.

Као вуковарски владика и могао је Спиридон и зађаконити и запопити проту осечког Павка. (В. стр. 8. о. л.); осветити цркву у Срему: у Маркушици, Негославцима, Вуковару, Сотину.

Ми смо у реченом „Српском Сиону“ умолили да нам јави, ако ко зна шта више о „вуковарској епархији“; па пошто нам се нико није одазвао: поново умољавамо наше историчаре, било да нам јаве

или да напишу ма где, ако шта више знају о њој, па нит нам је ко шта јавио, нити где шта о њој написао.

Вуковарска се епархија назива у „Инструкцији“ митрополита Вићентија Јовановића од 1. Марта 1732. „осечком епархијом“. (В. Другу Збирку „Споменика из Будимског и пештанског Архива“

стр. 1263)

С > и ррен =

ШТА ЈЕ. СА ОРДЕНОМ СВ. ПРВОЗВАНОГА АНДРИЈЕ, што га даде руски цар Александар |. митрополиту Стратимировићу 2

У патријарашкој се библијотеци налази писмо Петра Монастерлие от Костовић, што га је исти писао из Новомиргорода 10. Септ. 1798. митрополиту Стефану Стратимировићу.

У том писму исти Петар јавља митрополиту Стратимировићу,

да му је руски цар (Александар |.) даровао орден св. апостола Андреја првозванаго. ·

Како митрополит Стратимировић није носио исти орден, и како се 'у опште ништа не зна о њему, навешћемо исто писмо у целини и умољавамо руске књижевнике да развиде у министарству, шта

је било са истим орденом т. ј. да л је у истини цар Александар