Архив УНС — Култура

SUSRET SA ZNANJEM

Mlad otvoren teatar, festival sedamnaesti put održan u Skoplju, okupio osam predstava iz Makedonije, jednu iz Zagrebd i' Bukur i dve iz, Beograda

Id 26. septembra do 10. oktobra u Skoplju je održan sedamnaesti internacionalni festival Mladotvoren teatar (MOT) s podnaslovom „Istraživanje korena". lako' praćen uobičajenim finansijskim neprilikama ovogodišnji MOT je i produkcijom i organizacijom i pratećim programima ostavio odlićan utisak. Osam predstava koje su ansambli iz čitave Makedonije radili u okviru festivalske produkcije uglavnom su se kretale unutar zadate teme istraživanja korena makedonske kulturne posebnosti kroz literaturu, dramu, specifične etnografske i naravno, muzičke materijale u spoju sa univerzalnim teatarskim iskustvima. Od predstava koje smo imali prilike da vidimo najsolidniji utisak ostavlja bajkovita Džinot reditelja Aleksandra Popovskog sa 111 godine režije (klasa profesora Slobodana Unkovskog), rađena sa odličnim pozorištem iz Velesa. Ono što se uočava kao izuzetna; vrednost MOT, pogotovo u odnosu! na institucionalizovane i s godinamaj okoštale festivale, jeste brižljivo negovanje razmene različitih pozorišnih iskustava kroz prateće festivalske programe v/orkshopove, demonstracije, predavanja. Specifična je i mlada, pozorišno iškolovana publika, što se videlo kako po reakcijama na predstave, tako i prilikom učešća u radionicama. Kao što reče jedan od prisutnih reditelja, „svrha festivala i jeste susret sa znanjem, a ne sa bifeom". E

čiglednu otvorenost MOT i Jllllll zainteresovanost za interkulturnu razmenu karakteHH ||| riše i stalno prisustvo avanHH ii|g ar d n ih teatara iz većihe |H zemalja u proteklih nekoliko godina. |||y||| Osim zagrebačkog Kugla-glumišta i jedne bukureštanske trupe, selektori festivala su imali dovoljno odlučnosti i dobre volje da uprkos embargu dovedu i dve beogradske predstave Ovu vavilonsku pometnju DAH Teatra i Margit Studentskog kulturnog centra. Što se tiče gostovanja Magrita opšti utisak je veoma povoljan i pored organizacionih poteškoća (kašnjenje u rasporedu jednodnevnog pgostovanja zbog štrajka železničara) i t višemesečnog neigranja na matičnoj sceni, i publika i sami akteri su bili zadovoljni kvalitetom izvođenja.’ va vavilonska pometnja je, 11111l sudeći po reakcijama publi|||f||| ke, kao i po odzivu na potoH| HH nju demonstraciju laboratorijskih principa rada, imala IH m izuzetan uspeh i umnogome H| m doprinela dobroj atmosferi mm™ festivalu u celini. Kon-! 'mit ce Pt ov °g projekta, stvorenog na bazi kombinacija glumačkih partitura sa pesmama Bertolta Brehta (režija Jadranke Anđelić i Dijane Milošević, glumci: Varja Đukić, Maja Mitić, Mirela Pavlović, Petar Rajković), zasnovan na igranju u javnom prostoru i kontaktu sa slučajnom publikom na trgu ili ulici, i u Skoplju je, baš kao i na beogradskom Trgu Republike, imao punui afirmaciju svoje celishodnosti. Dodajmo, na kraju, da je ovogodišnji MOT uglavnom ispunio i oćekivanja i visoke profesionalne kriterijume, zahvaljujući neophodnom spoju zrianja, iskustva i entuzijazma čitave ekipe, sa organizatorom Milanom Janevskim i direktorom festivala Ljubišom Nikodinovskim, na čelu. ■

Zoran Lazović

BALADA O UMIRANJU PROVINCIJSKIH GLUMACA

Odlaze provincijski glumci, tiho, sneno, od strašne bolesti načeti i trošni: od njine čamotinje veće ni trajnije nema. Njih voli poneki prijatelj, svakako mali pisci željni slave a neuki, voli ih još po koja medicinska šestra dok ih doji infuzjom ili im krpi vene. Možda ih krišom vole Čehov i Ibsen, Plaut i Sterija, iako aršinima različitim mere teatar, ali za tu skrivenu Ijubav imaju tri razloga: Prvi: valja ih voleti jer su siroti, drugi: jer su igrali svojski, kidajući strasti, uranjajući u rečenične površi, cepajuči pluča i srce, sluteči da iza reči koje govore stoji Ijudska tajna, treći: j jer tamo gde su sada, nikakvih, baš nikakvih. mera više nema.

Radomir Putnik

OBMANE

Neodgovorni u pozorištu obično\ nikada i ne odgovaraju. Neodgovorni u j obično ne stignu da \ odgovaraju. Samo u pozorištu su mačevi drveni, a pobede herojske. U politici stvari stoje drugačije.

Za predstavu su potrebni tekstopisci, režiseri, scenografi, kostimografi, koreografi, scenski radnici. A kakva ćepredstava biti, zavisi od toga ko je na sceni. Ako su to glumci, umetnost se sastoji u veštini obmane publike koja unapred plati za predstavu i zna da će biti obmanuta. Ako

su na sceni političari, publika ne zna da li će biti obmanuta, a uspelu obmanu plaća naknadno ali skupo. Ni u jednom ni u drugom slučaju publika ne vidi ni pripreme ni probe. Istorija počinje od premijere. Ako je u pitanju pozorište, tekst piše pisac i za to dobija dobre ili loše kritike. Ako je u pitanju politika, sam izvođač dobija dobre ili loše kritike, bez obzira na autora teksta. I u pozorištu i u politici loš izvođač može upropastiti dobar tekst, kao što dobar izvođač može uliti život i prosečnom tekstu. I u pozorištu i u politici stari ' komadi se s vremena na vreme ponovo izvode. U oba slučaja uspeh zavisi od režije. U oba slučaja, izvođači često po završetku karijere prelaze u režisere. U pozorištu glumci moraju da za svaku novu ulogu uče novi tekst i nove kretnje na sceni, a menja se i scenografija. U politici se uglavnom menjaju samo tekst i mali delovi scenografije. Kada glumac siđe sa scene posle predstave, on skine šminku i živi kao neimenovana suma svih svojih uloga. Kada političar siđe sa scene posle nastupa, on ne skida šminku. Ako glumac poveruje u to da je on zaista osoba koju igra u predstavi, pro-

glase ga ludim. Ako političar ne poveruje da je zaista ono za šta ga smatraju, proglase ga dvoličnim. Glumac ne može da totalno uništi karijeru zato što je na jednoj predstavi | rekao pogrešan tekst. Političar može više da improvizuje (jer nastupa sam), alii nikada ne sme da kaže pogrešan tekst. Ako se glumac napije posle predstave, onda je boem. Ako se političar napije, onda je pijanica. 111 za političare i za glumce je važni|H oji talenat od obrazovanja. I političari i glumci vole aplauz na J' otvorenoj sceni. I jedni i drugi su H| najbolji kada uspeju da uspostam ve dobar kontakt sa publikom. I m jedni i drugi pate ako nastupaju m prsd polupraznom salom. Vole da se slikaju za novine i televiziil ju. Pate od esnafskih intriga i kuloarskih priča. Vole da govore o sebi kao o racionalnim profesionalcima i argumentovano dokazuju zašto je baš ono što su oni uradili najbolje moguće. Teško se mire sa idejom da ima boljih od njih samih. Zbog nesređenog života i noćnih izbivanja od kuće imaju bračnih problema. I jedni i drugi smatraju da je važno biti što bliže krugu u kome se dele uloge.

Osobito vole međunarodna priznanja. Pozorište je umetnost iluzije. Politika je umetnost mogućeg. Avangarda ima mali broj pristalica. Kič se uvek može dobro unovčiti. Državna pozorišta imaju velike zgrade, veliki broj glumaca i više novca. Ostala pozorišta imaju loše uslove za rad, kamernu scenu i više energije. Monodrame su uvek prisutne i nikada presudne. Bavljenje politikom ili pozorištem nosi u sebi odgovornost za Ijudske duše. I u politici i u pozorištu ima mnogo neodgovornih. Neodgovorni u pozorištu obično nikada i ne odgovaraju. Neodgovorni u politici obično ne stignu da odgovaraju. Samo u pozorištu su mačevi drveni, a pobede herojske. U politici stvari stoje drugačije. I u pozorištu i u politici epizodisti teško mogu da odigraju glavne uloge. U pozorištu statisti znaju da su statisti, u politici statiste übeđuju u suprotno. Statisti su u politici bolje plaćeni. Niko ne tera pubiiku u pozorište siiom. U politici se i to događa. Sama istina retko navraća i u rište i u politiku. ■

Nenad Čanak

Sama istina retko navraća i u pozorište i u politiku: „Ova, vavilonska pometnja" Teatra „Dab" (Snimio Branko Ignjatović)

DEDA MRAZ

rre dve godine pri Fondu solidarnosti Saveza dramskih umetnika Srbije osnovan je Dečji fond solidarnosti. Kako ime kazuje, pomaže se deci izbeglicama, hendikepiranima i onima bez roditelja. Deci ostavljenoj, napuštenoj, zaboravljenoj iz Zvečanske ulice darovani su hrana i odeča, a Jugoskandik i Mekdonalds su im omogućili zimovanje u Čehoslovačkoj. Zeniti Gradsko zelenilo s radošću pominjemo sve firme pomogli su da se izgradi Dečji rekreativni centar pri domu Jovan Jovanovič" kao mali sportski grad sa igralištima za mali fudbal, košarku, odbojku, sa Ijuljaškama toboganima... Dafiment banka, odnosno gđa Dafina Milanović, omogučila je svojim parama, da se na lečenje u inostranstvo uputi četvorogodišnja Anja, u pratnji majke. Uz svesrdno zalaganje primarijusa dr Miladina Đurđevića, upravnika Za-

voda za govorne poremećaje, u ulici Kralja Milutina 52, u toj ustanovi otvorena je dečja kuhinja. U kuhinji se dele mesečna sledovanja siromašnim porodicama s decom. Porodice dobijaju i novčanu pomoč. Kuhinje ne bi bilo da joj ne prilažu, nesebično, Karitas, Pekarska industrija i privatna mesara Papak. Hranu iz kuhinje dobijaju još: Dečji dom u Zvečanskoj, stacionar Zavoda u Lipovici i Obrazovni centar „Petar Luković" u Beogradu. Pruža se i pravna pomoć ugroženim porodicama. Posebno želim da izdvojim Kredibel banku i Karitas, koji su u pomoći Fondu izdašni. Kredibel banka odvaja za decu visoke novčane sume, a Karitas hranu (do i sada oko pedeset tona namirnica). Redakcija LuduSa objavljivaće imena svih donatora Fonda. ■

Dobroljuh Vojinović

Deda Mraz Dečjegfonda solidamosti

18