Архив УНС — Листови странака

KUDA IDU SELJACI

Nijedna dosadašnja opoziciona partija ni-je umela da sačini dobar agrarni program. Zadržale su se na obećanju da će se zalagati da se seljakova njiva širi a njemu bude la-godnije. Ali ne znaju kako da to udine. Seljaci se, opet, zavaravaju da oni to znaju bolje od ikoga. Ako bi samostalno osvojili vlast, oni bi navodno pogodili dobru politiku za poljoprivredu. Tako bar tvrde neki seljaci u Vojvodini - mada nije jasno kako je і to mogude ukoliko se njihov Seljački savez odriče borbe za vlast. Tàkav je stav, naravno naivan, ali ta iluzija Ірак ima smisla ukoliko nema strudnog državnog programa koji bi na to ukazao. PODEUENA VOJVODINA Seljački savez u Vojvodini je podeljen: jedni bi hteli da sarađuju sa sadašnjim vlastima і slušaju Sodjalistidki savez, drugi bi želeli da krenu u osvajanje vlasti і đoprinesu boljoj agramoj politici. Oni prvi ne bi hteli da se zamere vojvođanskim komunistima і kombinatima, dok bi ovi drugi hteli da se otresu zastarelog režima і njegove mržnje prema seljaku. Ova đva politička krila su različito nastajala. Subotički prvenci su se podvrgli organizacionoj kontroli lokalnog Socijalističkog saveza, dok su, recimo, inđijski, izrasli sasvim samostalno. Između ta đva krila vodi se oštra polemika і око toga da 11 njihov zajednidki savez treba da bude sindikat ill klasidna stranka. Nema izgleda da tu diskusiju zavräe dmgaäje osim da se organizaciono pocepaju. Bude ü se osnivala nekakva federalna, Ui bar lokalna seljačka stranka, rascep u seljadkoj aljjansi Vbjvodine postade skoro trenutan. MEĐU SLOVENCIMA Slovenadka Kmedka zveza je ušla u koaliciju sa još četiri druge opozicione partije. On je poznat kao DEMOS. Neka ankete govore da na republičkim izborima nede dobiti manje od 60-70% od svih glasova. Koliko bi posle te pobede pripalo od vlasti seljacima, teSko je reći. Još je teže redi kakvu bi agrarnu politiku vodila Slovenija ukoliko bi odustala od savezne carinske politike і ideje za obrazovanje saveznog agrarnog budžeta. Ekonomska nezavisnost Slovenije bi tada verovatno brzo dovela do oStrijeg poljoprivrednog protekcionizma, širenja proizvodne strukture seljaka і do pada subvencije po jedinid proizvoda. Padanje ekonomske efikasnosti bi tu bila cena politidke separacije. Možda bi se Slovenija odlučila і za jače oporezovanje stanovnižtva kako bi pojedinačnim subvencijama finansirala proširenu agrarnu autarkiju. To bi oneraspoložilo stanovništvo, ali bi zauzvrat branilo vedu državnu autonomiju. Slovenci se mogu odlučiti і za uvoz umesto većih unutrašnjih subvencija, ali bi time gubili svoju sklonost ka nezavisnosti. Možda oni računaju da to nije ni naročito važno, s obzirom na mir u Εντοрі. Ра Ірак, snažna uvozna agrarna zavisnost je strateški veoma opasna po onu državu, koja nema jaku eksportnu industriju. Slovenci nemaju mnogo šta da biraju: ill bi širili autarkiju uz jako oporezivanje stanovnižtva і carinski protekcionizam, ili bi ostali bliski sadažnjim subvencijama uz otvaranje slobodnog uvoza poljoprivrednih proizvoda, bez sposobnosti za pojačani evropski eksport. U prvom slučaju postaju neefikasni, u drugom smanjuju nezavisnost.

ZAGREBAČKA ZAGONETKA Među hrvatskim seljacima nije narodito jasno šta se dešava. U upravu ove stranke su, doduše, ušla njena đva predratna člana, ali se stiče utisak da su se ostali start HSSovci naljutili na nju, і da je ne podržavaju. Život ove stranke u zemlji zavisiće od njenog programa і operativnih predloga. U njoj, bar za sada, nema poznatih agramih stručnjaka. Problem nove uprave HSS-a de možda biti і to, što nije do sada bila u stanju da naglasi ni svoju federalnu niti saveznu agrarnu platformu - što predratna partija ne bi propustila da učini. Osnlvanjem velike posleratne hrvatske đrža-ve u Jugoslaviji, ispunili su se Radićevi і Madekovi snovi - čak і više nego što su snivali. Izgleda da start članovi partije nisu ni danas ni za kakvu separaciju Hrvatske і žestoki su protivnici Tuđmanove nacionalistidke politike. Cini se da de se staro Gažijevo partizansko krilo stranke, kao і Madekovi zatvoreni stradalnici u Jasenovcu і posleratnoj Lepoglavi, zalagati preko preostalih dlanova da se Jugoslavija održi. Moguda medusobna borba za prevlast nad upravom nove HSS stranke vodide se і око legaliteta na to ime. Može se lako desiti da, ako start і ugledni dlanovi HSS-a ne nateraju novu upravu da im se preda, pozovu hrvatsko seljaštvo da se, bar privremeno, obre u nekoj drugoj strand. SRPSKA SITUACUA U Srbiji nema upadljivog napretka, slidno kao і u Hrvatskoj. Osnovano je nekoliko opštinskih seljadkih saveza diji je politidki uticaj neznatan. Ovde stranadko ujedinjavanje tek predstoji. Poljoprivredna situadja Srbije і Kosova je übedljivo najteža. Nju dini veoma sitan posed і velika prenaseljenost. Ovo stanje je posebno nepovoljno na Kosovu. Seljadka stranka bi u Srbiji imala ogroman uspeh iz slededih razloga: prvi, seosko і poljoprivredno stanovniätvo je brojno; drugi, gradsko stanovništvo je siromašno і potpomaže sa baStenskom proizvodnjom; tred, imala bi puno vremena da napada bilo koju gradsku partiju za privredni neuspeh, jer nijedna ne može brzo rešavati problème reprivatizadje upropaštene srpske privrede. Osnivanje seljadke stranke u Srbiji bi bio і dobar put da se upozori da savremeni komunistidko-nadonalistidki blok ne može da se oslabi sa stidljivim demokratskim snagama. U nadonalnom programu, nije lako razlikovati Komunistidku partiju Srbije od stavova nekih demokratskih struja u Beogradu. Politidko podizanje seljaka bi stoga nagonilo ove stranke da obrate više pažnje na reaine staleške interese Ijudi umesto na "nacionalne interese". Popustila bi і blokada mogude nove ekonomske і agrarne politike, što bi omogudilo da korist od demokratije dobije svoj vidljivi razvojni і potrošadki sadržaj. Seljaci, daklc, jesu krenuli, ali su se і uverili da još nemaju mobilizacioni politidki program. Nemaju ni formulisanu operativnu politiku, niti imaju zadovoljavajude pregovaradko iskustvo і vodstvo. То pripada predstojedim danima.

Dragan Veselinov

MARIBORSKA JUGOSLAVIJA

• Iskuâenja dobrog novca · Zašto su svi za і svi protiv programa і aktivnosti SIV *Učinci podsticanja a ne rešavanja socijalnih napetosti

ISKUŠENJA DOBROG NOVCA Ante Marković bi, možda, dobro uradio ako bi sedište federalne vlade preneo u Maribor. Privrednici ovoga grada prvi su u zemlji, za sada і jedini, prihvatili Program ekonomske stabilizacije koji se zasniva na konvertibilnosti dinara. Mariborčani su požurili da se ratosiljaju svega onoga što ne može da izdrži kriterijume dobrog novca: rasprodaju ili otpisuju "zarđale" delove preduzeća dâ bi sačuvali u njima ono što je vredno. Ante Marković bi, tako, na mestu dogadanja mogao da se upozna sa svim traumama koje se dešavaju ne samo u preduzećima koja bankrotiraju, već і u onima koja se batrgaju da bi opstala. Ali і da se upozna kako se u tim dešavanjima ponaša opština kao dojučerašnja suverena država, а како mariborski komunisti koji još ćute. I dalje: samo se u Mariboru može uočiti šta se događa kada imovina menja vlasnika і kada radnici masovno ostaju bez posla. Tek kriterijumi dobrog novca pokazali su koliko je blagostanje u Mariboru büo opsena і koliko je društvo "realnog samoupravljanja" insistiralo na proleterskom razvoju velikih kombinata. Jer, ako se і za jedan grad u zemlji može red da je bio proleterski, onda je to Maribon imati što sodjalističkiji razvoj, a to znad imati što veće preduzeće čiji uspeh se meri tonama і brojem zaposlenih. To se sve događalo u gradu na granid koji je, u susedstvu, na drugoj obali Drave, mogao da posmatra kako se razvija jedna uspešna privreda. (Poređenja radi; u 1965. godini, nacionalni dohodak Slovenije bio je samo za trednu manji od nadonalnog dohotka Austrije, a sada je manji nekoliko puta.) Ako je "bankrotirani” Maribor danas simbol zemlje, a jeste, onda su uzaludne rasprave o drugoj, trećoj ili avnojevskoj Jugoslaviji. Postoji samo jedna Jugoslavia: mariborska. OD UUBUANE DO BEOGRADA Na putu za Maribor, Ante Marković bi morao da zaobiđe Ljubljanu. U glavnom gradu Slovenije ne čuju mariborska zapomaganja. Ako bi došlo do "mariborizadje” Slovenije, Slovend bi brzo shvatüi da se ne nalaze na severu, već negde daleko na jugu. I da je mit o slovenačkoj ekonomskoj snazi bio zasnovan pretežno na papimom novcu koga je bilo u izobilju. Upomim ponavljanjem da je kurs dinara nerealan, u Ljubljani prizivaju vremena kada je rđa imala boju srebra. Ima još jedan razlog zbog koga bi Ante Marković trebalo da prebaci sedište federalne vlade u Maribor. Uz Ljubljanu, Beograd je najglasniji kritičar ekonomske poütike koja se zasniva na dobrom novcu. Preti mu čak і beogradski gradonačelnik Milorad Unković: "Ne prihvatamo takav stepen restriktivnosti kreditno-monetarne politike koji treba da pokaže da je čak 90 odsto privrede glavnog grada nesposobno da prihvati ekonomske zakonitosti." Ne pristaje na to ni predsednik srpske vlade Stanko Radmilović. U deset nabrojanih "očekivanja" od federalne vlade, na prvom mestu je očekivanje koje glasi; "Izuzetno je važno da se ne sprovodi drastična monetarna restrikcija koja bi onemogućila svaki razvoj."

Stanko Radmilović, naime, veruje da je moguće istovremeno obarati inflaciju і povećavati proizvodnju po stopi od pet odsto. To se u svetu nikada і nigde nije dogodilo. Ako bi se dogodilo u Srbiji, Stanko Radmilović bi dokazao da su sve one žrtve koje podnose mnoge zemlje da bi oborile inflaciju, bile uzaludne. Koliko god su Ljubljana і Beograd u političkoj zavadi, toliko su složni u protivljenjima đobrom novcu. I u Ljubljana і u Beogradu kao da veruju da je dosadašnji koncept razvoja bio uspešan, a to znaä da je bio uspešan і društveno-ekonomski sistem, pa je samo šminka dovoljna da bi se izašlo iz krize. Rđa se ne može nalminkati, ona se mora skinuti. A tek kada se rda skine, vidi se koliko je ispod nje trulo. ZAGREBAČKA TAJNA Prizor je bio impresivan: Ante Marković stoji sa podignutim rukama, na lieu mu pobednički osmeh, dok oko njega trešti aplauz. Dogodilo se to, pre viSe dana, na konferenciji Saveza komunista Hrvatske. Oni koji bolje poznaju hrvatske političke prilike, znaju da je ovo bio njegov trijumfalni povratak na hrvatsku političku scenu. Iz Hrvatske je Ante Marković gotovo bio najuren sa radosnim očekivanjima da de, kao predsednik federalne vlade, definitivno propasti kao političar. Samo dva meseca pošto je ustoličen u Beogradu, predsednik Predsedniätva Hrvatske, Ivo latin je izjavio; "Hrvaiska nije predložila Antu Markovića za predsednika Saveznog izvršnog veća. Mi ne znamo ko ga je predložio.” Ante Marković, kao "menadžer" nikada nije pripadao moćnom klanu Vladimira Bakarića koji je bio ideolog "dogovome ekonomije" і koji je tu ideologiju definisao u Platform! za 10. kongres SKI. Tom klanu sem Ive Latina pripadaju Stipe Šuvar (uporno je insistirao da ta platforma zameni Program SKI), Anđelko Runjić (sadašnji predsednik Sabora Hrvatske), Mate Mikić (sadašnji zagrebački gradonačelnik), Ivo Družić (bivši prvi čovek zagrebačkih komunista), Ivo Vrhovec, Milutin Baltić, Dušan Dragosavac, a duša toga klana bio je (і sada je) Jakov Sirotković, bivši potpredsednik federalne vlade і sadašnji predsednik Jugoslovenske akademije znanosti і umjetnosti і komisije za promenu republičkog ustava. Ova grupa zagrebačkih političara prva se izjasnila protiv Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije, a protivljenje je potpisao Ivo Vrhovec ispođ Kritičke analize političkog sistema. Bakarićev moćni klan imao je svoje ekspoziture u Srbiji (Tihomir VlaSkalić і Miladin Korać) і Vojvodini (Stanko Radmilović і Tomislav Bandin). I pored trijumfalnog dočeka u Zagrebu, Ante Marković još nije siguran da će u Hrvatskoj dobiti podršku za politiku dobrog novca. Ne samo zbog toga što se hrvatska politička alternativa, kada su u pitanju društveno-ekonomski odnosi, ne razlikuje bitno od shvatanja Bakarićevog klana (tom klanu je pripadala Savka Dabčević Kučar, a Branko Horvat se nije makao dalje od ekonomije samoupravnog socijaiizma), već і zbog onoga što se čulo na poslednjoj konferenciji SKH na kojoj se toliko klicalo predsedniku federalne vlade. A čulo se і ovo:

POLITIKA

DEMOKRATUA DANAS