Архив УНС — Листови странака

извор привредног напретка. Стога ће Демократска странка настојати да се успостави тржишна привреда. Оваква привреда није у супротности са мешовитом привредом, уколико се под њом подразумева постојање јавне својине, улагање у образовање, науку, здравство и у јавна добра, а и одговарајућа расподела, како би се обезбедила социјална правда. Тржиште не зна за границе које не само да га спутавају већ воде привредној затворености која је извоо најгорих нерационалности. Показало се да су отворене привреде, оне које су се излагале светско] конкуренцији и које су конвертибилношћу валуте обезбеђивале финансијску дисциплину, оствариле већи привредни развој и оспособиле се за равноправно учешће у светској трговини. Стога ће Демократска странка тежити отвореној привреди. Данас су национализми у привреди до ге мере превазиђени да читава Европа тежи удруживању. Овај процес је природни наставак развоја либералних начела у Западној Европи, чиме се отвара могућност за ширење тржишта, пословних и професионалних могућности, а и за што је могуће већи допринос различитих култура општем напретку, Стога Демократска странка намерава да тражи приступање Југославије Заједничком тржишту и настоји да овој земљи избори достојно место у заједници европских народа. Постојеће привредно уређење Југославије, отелотворено у тзв. друштвеној својини, представља директну супротност свакој рационалној привреди, Да 5и се то катастрофално стање изменило, Демократска странка захтева да се одговарајућим законом неодложно укине “друштвена својина“ и да се преведе у приватну и јавну својину. У склопу ове одлуке, без које су све привредне реформе само безнадежне поправке брода који је већ скоро потонуо, неопходно је: а) израдити детаљну и прецизну базу података на основу које би био обликован програм различитих форми приватизације (тј. били би одређени проценат и цена делова који би били понуђени страним и домаћим финансијерима, радницима тренутно запосленим у предузећима, југословенским банкама, држави итд.); б) сачинити социјални програм за преквалификацију вишка радне снаге, кредитирање преласка у приватни сектор итд; ц) формулисати критеријуме пословања привредних предузећа која остају у државној својини и д) утврдити начела за тарифне споразуме између власника и запосленог особља (у погледу права и обавеза обе стране). 7. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Југославија заузима четврто место у Европи по загађености животне средине. Због тога је неопходно што хитније доношење конкретног и строгог програма за санирање постојећег стања, као и за споечавање његовог даљег погоршања. Овај програм би обухватао како мере које одмах ваља предузети, тако и одговајуће дугорочне мере, А да би се уопште почело са озоиљнијом заштитом животне средине, сви еколошки подаци, ко]и су сада строго поверљиви и само случајно доспевају у јавност, морају да буду јавни. Такође треба штб хитније направити и објавити еколошку мапу у коју би била уцртана критична подручја и именовани главни извори загађивања. Демократска странка ће упорно настојати да се предузму следеће мере: да се затвори атомска централа у Кршком и да се трајно забрани подизање нуклеарки на територији наше земље; да се уведе оБавезни атест радиоактивности за све сировине и индустријске отпатке који се трајно или повремено увозе у Југославију; да Југославија ратификује све европске конвенције о заштити животне средине, а да се строго придржава оних које је већ ратификовала; да се уведу високе казне и забране делатности за тешке и цоновљене случајеве загађивања средине; да се донесе закон (са прецизним критеријумима) против трансфера прљјаве индустрије у СФРЈ, и да се при изградњи индустријских постројења захтева еколошки атест надлежне комисије, која би била формирана при скупштинама ф)едералних јединица. 8 . УКИДЛЊЕ ИДЕОЛОШКОГ И политичког КАРАКТЕРА ВОЈСКЕ Постојеће друштвено-политичко уређење Југославије одликује се делимичним или потпуним стапањем његових основних чинилаца (политике, права, идеологије, владајуће странке, економије) које онемогућава њихову релативну аутономију и демократску контролу власти од стране оннх којима се влада. Прикључивање војног комплекса овим међусобно сливеним чиниоцима није било случајно него је почивало на унутрашњој логицн поретка измакнутог демократској контроли и крнтици: војска је, посредством сталног подсећања на њену улогу у рату, коришћена као средство за легитимисање сваке текуће политике, док су војни кругови коришћени и за одбрану владајуће странке и њене идеологије. Тако је војска увучена у дневну политику на начин који није примерен демократском поретку. На једној страни, поје-ј

дини политичари владајуће странке позивају се на војску као гаранта идеолошко-политичког 81аШ8 рио-а. На другој страни, високи војни руководиоди се отворено мешају у текуће политичке сукобе, понекад у ултимативној форми и на начин који далеко превазилази удео који би као грађани имали у демократском поступку доношења одлука. Рационална, а поготову демократска политика подразумева јасну поделу надлежности, дефинисање свих значајнијих извора моћи и њихово подвргавање правној и политичкој контроли. А то се ве може постићи без неодложног и доследног деполитизовања војске. Стбга ће Демократска странка настојати да се законом укину сви идеолошки симболи и забрани оснивање политичких организација у војсци, било да је реч о Савезу комуниста Југославије или било којој политичкој странци. Официри и војници могу бити чланови политичких странака и удружења, али то мора бити њихово грађанско право одвојено од њихове професионалне делатности. Министар војске би у начелу требало да буде грађанско лице, док би Генералштаб, као војно командно тело, морао да буде персонално и организационо одвојен од министарства за одбрану, као војно-политичког органа владе. Да би парламентарни надзор над радом владе био делотворан, употреба института „војне тајне“ морала би бити јасно дефинисана и веома селективна. Демократска странка ће се такође залагати за укидање комитета за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту и за укидање предмета за општенародну одбрану на универзитетима. Војни обвезници морају бити подробно оБавештени о својим основним правима и дужностима, а њихове уставне слободе и права морају бити доследно поштовани, међу осталима, и слобода савести и вероисповести. Зато треба уважавати приговор савести и дозволити цивилно служење војног рока. 9. УКИДАЊЕ ’ ИДЕОЛОШКОГ И ПАРТИЈСКОГ КАРАКТЕРА СЛУЖБЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Поред уобичајенбг и свуда у свету легитимног праћења делатности страних обавештајних служби на тлу Југославије, највећи део своје широко разгранате делатности Служба државне безбедности је посвећивала ухођењу и прогањању актуелних и потенцијалних политичких супарника комунистичке партије ради очувања и овековечења њеног монопола власти. За ту сврху коришћена су морално зазорна и у поретку владавине права нелегитимна средства као што су прислушкивање и снимање телефонских и других разговора без одговарајућег судског налога, улажење у станове и њихов претрес без присуства станара и одговарајућег судског налога, неовлашћено отварање туђе поште, произвољно лишавање слободе ради застрашивања и уцене, изнуђивање признања и лажног сведочења, а нису изостајала ни физичка злостављања. Због коришћења оваквих средстава зарад очувања једнопартијског монопола власти, Служба државне безбедности је била више партијска него државна. Стога Демократска странка захтева да се веза између партије и политике, с једне, и полиције, с друге стране, деценијама учвршћивана у нашој земљи, прекине у оба смера. Политичари не могу бити налогодавци полицијским службама, а полиција не сме да рад својих служби ставља на располагање партијским политичарима. Први и неопходан корак за то је укидање партијских организација у полицији. Демократска странка ће се залагати не само за укидање идеолошког и партијског карактера Службе државне безбедности већ и за оаспуштање оног њеног дела који се бави ухођењем и прогањањем унутрашњих политичких супарника оних који су тренутно на власти. Рад ових и свих других полицијских служби треба да буде под строгом судском контролом и парламентарним надзором посебне посланичке комисије. Подаци које поједине службе воде о грађанима морају им, на њихов захтев, бити стављени на увид, уз право оштећеног да се обрати суду ради исправљања оних података који не одговарају чињеничкој истини. 10. СУНАРОДНИЦИ У РАСЕЈАЊУ И НАШЕ МАЊИНЕ У СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА Једна од најпогубнијих последица комунистичке владавине у Југославији је одлазак великог броја наших људи из земље. Сигурно је да је велики број исељеника пошао у свет „трбухом за крухом“, што је такође последица неуспеха економске политике досадашњих властодржаца. Међутим, не мали број је то учинио због ограничавања слободе стваралаштва и свих других слобода. Чак и они који су отишли из чисто економских разлога нису могли да сузбију незадовољство према политичком режиму који је допринео да донесу тешку одлуку о напуштању родне земље. Стога ће се Демократска странка залагати за повратак свих исељеника који то још увек желе. Она се затим залаже за окончање грађанског рата и уво-

ђење амнестије за све учеснике овог рата, изузев ра" них злочинаиа по међународном праву, као и терориста. Такође ће се заложити и за враћање држављанства свима којима је оно одузето. Демократска странка ће посебну пажњу посветити побољшању положаја наших нашшналних мањина у суседним државама. Демократска странка сматра да је заштита наших националних мањина један од основних цнљева спољне политике државе. Припадници наших мањина морају уживати бар она лична и национална права која су међународно призната и зајемчена одговарајућим универзалним и р<ргионалним правћим актима. Како националне мањћне у нашој земљи уживају слободе и права који су знатно већи од признатих међународних стандарда, непосредни циљ наше спољне политике мора бити поставл>ање питања положаја наших националних мањина на реципрочну основу. 11. СПОЉНА ПОЛИТИКА Полазећи од чињенице да је досадашња спољна политика Југославије била идеолошка, догматска, аутократски и мегаломански вођена од стране Јосипа Броза, она је, по крајњим ефектима, нанела велику штету интересима земље. Као скуп догмгг, таква спољна политика Је довела земљу до изo3lаци]е од главних токова демократских кретања у свегу и сврстала је у блиске односе са цивилизацијски превазиђеним режимима најцрњег деспотизма, тиранијЈГи тероризма само зато што су се те творевине самоодређивале као несврстане или социјалистичке. Због своје догматске привржености социјадизму и несврстаности, таква спољна политика је спречила да се Југославија од почетка укључи у пррцесе европске интеграције. Имајући у виду кобне последице такве спољне политике, Демократска странка ће се опредељивати у спољној, политици превасходно према интересима земље, уз поштовање принципа међународног права и других норми, носебно права човека, развијених у односима цивилизованих земал>а. У том настојању, Демократска странка ће се залагати за следеће циљеве спољне политике земље: 1. Југославија треба да развија односе са Уједињеним нацијама, њиховим специјализованим агенцијама и другим универзалним међународним организацијама, * 2. Она такође треба да развија односе са регионалним међународним организацијама, посебно европским. 3. У том оквиру, неопходно је да Југославија учини све што је потребно како би постала чланица Европске заједнице. 4. У односу на војне и политичке савезе, у складу са својим интересима, Југославија ће водити неутралну политику и у том смислу развијати сарадњу _са другим неутралним земљама._ З.Према суседима Југославија ће водити добросуспољну политику у складу са интересима земље и цивилизацијским принципима међународних односа. 6. У међународним односима уопште Демократска странка ће се залагати за развијање односа са демократским земљама света и са њима заједно деловати у правцу прогресивног развоја међународне заједнице. 7. Демократска странка ће се посебно залагати за поновно успостављање дипломатских и других односа са Израелом који је упркос јжгним околностима очувао демократски политички систем и развијену привреду и културу. Да би се спровела у живот разумна спољна политика, Демократска странка сматра да је неопходно критичко преиспитивање целокупне досадашње спољне политике. Надаље, неопходно је Уставом и законима обезбедити демократски поступак одлучивања, уз нужно учешће јавности, о свим питањима међународних односа Југославије. Београд, 18. јануара 1990. Оснивачки одбор: др Владан шшилијевип Душан Букајловић, књижевник 'Владимир Глигоров, публициста Милован Данојлић, књижевник проф. др доран Јзинђић Г ојко Ђого, књижевник др ллександар Илић др Слободан Инић ЈМаджо Јанковић, др Војислав Коштукица новинар проф.др Љубомир Тадић,проф.др Никола Милошечлан САНУ вић.чланСАНУ Ђурђе Нинковић, Вида Огњеновић, ддвокат позоришни редитељ проф.дрЈЈјрагољуб Мићуновић студент Миодраг Перишић, књижевник Мирко Пегровић, Александар Саша Петровић, редитељ Борислав Пекић. проф.др Радослав Стојакњижевник, члан САНУ новић др Коста Чавошки др Звездана Поповић

16

ПИСМО О НЛМЕРАМЛ

Петак 9. март 1990.