Архив УНС — Листови странака

СРБИЈА У ЕВРОПИ

шшшшшшшшшшшш

ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ ИЛИЈА ГЛИГОРИЈЕВИЋ, ОБЈАШЊАВА ПРОГРАМ СНО О БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ

Промене које ће се десити у току преостале деценије двадесетог века биће еволутивне и динамичне. Бићемо сведоци великих новина ' природи производње, енергкје, технологије, коришћења сателита за проучавање природних богатстава, центра за дугорочне временске прогнозе и ширег ослањања на теоретско знање. Некада су се друштвене промене одигравале споро, прилагођавања су вршена на парче, контрадикторно, процес дифузије је ишао са застајкивањем, рационализација се ширила тешко и са муком. Сви технички и друштвени процеси су се одвијали споро. Свест о променама јавила се у деветнаестом веку, као даје живот текао једнолинијски. У наше време ми више не верујемо у једноставно сзватање праволинијске социјалне еволуције, као ни у идеју о неком утврђеном опредељењу. Ми у СНО покушавамо да предвидимо промене, да измеримо правац њиховог тока и утицаја и да их на један начин контролишемо, па чак и да их уобличимо у корист српске нациналне државе. СНО уочава да је створен нови менталитет, технократски, са нагласком на функционалном рационализму, економисању, максимирању, планирању и прогнозама што сачињава карактеристику модерног светског процеса 20-ог века. У том историјском контексту СНО сматра да оно што настаје јесте постиндустријско друштво. СНО сматра битним да свој програм уклопи у модеран историјски контекст. доминантне институције тог новог друштва у Србији из програма СНО биће ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ, вођство тог новог друштва припашће не пословним људима и корпорацијама какве у свету познајемо већ истраживачким установама, индустријским лабораторијама, експерименталним станицама и универзитетима а политичке личности и функционери мораће истовремено имати високе квалификације за поједине струке уз непрекидну иновацију знања. Приказати општу слику постиндустријског дфуштва није једноставно јер се сва друштва разликују покултури, вредностима, националним карактерима, историјској традицији, политичким интересима и способностима. Битан појам постиндустријске цивилизације, којој тежи СНО је настојање да се утврле КЉУЧНИ СТРУКТУРНИ ТРННДОВИ У СРБИЈИ - трендови у економској и технолошкој слици и шеми људских заниман>а као и у изворима новина у Србији. СНО са својин националним институтом за економска истраживања, планирања и информацијс и са преко 180 експерата који сарађују на овим програмима утврдила је пет димензија или атрибута који заједно карактеришу овај појам постиндустријског друштва у Србији 2000-те године. а) ЕКОНОЈА УСЛУЖНИХ ДЕЛАТIIOСТИ Прва и најједноставнија димензија постиндустријског друштва Србије састоји се у томе што.ће всђина радие снаге бити запослена у услужним делатностима - трговина, финансије, саобраћај, истраживање, здравствене услуге, државна управа. У постиндустријском друштву Србије секотр услужних делат-

ности обухвата више од половине укупио запослених и више од половине бруто националног производа. У овом моменту од 10 запослених радника ради око 2,5% у услужном сектору. До 2000-те год. уколико Србија постаие модерна, демократска, парламентарна монархијасаснажно израженом индивидуалним правима, људским правима, приватном инипијативом, отвореном предузетничком природом и свим вредностима цивилизоване ддржаве којасе индентификује са свим универзалним, међунродним институционалним вредностима, Србија ће до 2000-те год. 7 од 10 запослених имати у услужним делатностима. То представља велико скретање српског друштва са производње добара на услужну привреду. То је први услов, неопходан за пут у високо друштво. б) КЈIАСА СТРУЧЊАКА И ТЕХИИЧАРА Други начин да се дефинише постиндустријско друштво Србије 20-ог века јесу промене у шеми занимања. Није више реч само о индустрији у којој људи раде већ и о врсти посла којим се баве. Неопходно је обијаснити да је пролор индустријализације донео сооом јдну новупојаву у Србији - полу квалификованог радника бедно плаћеног, обичног човека који оспособити за неколико недеља да обавља једноставне рутинске операције у процесу механизованог рада. У свим индустријским друштвима па и у Сроијирадник представља најбројнију групу запослених. Доласком роботизације, аутоматизације очекују се друге промене. Битну промену представл>а пораст потражње за стручњацима и техиичарима у звањима за која се обично захтева више образовање. СНО сматра да ће ова категорија заузети друго место занимања у земљи. У оквиру те компоненте велику промсну представља огроман пораст научног и инжињерског кадра који мора да сачињава срж постиндустријског друштва Србије. Ирактично, да би остварили високоцивилизовани ниво у контсксту постиндустријске цивилизииајс број висококвалификованих стручн«lка и техничара морао би да се удвостручи у односу на радну снагу у целини, а стопараста научника и инжењера утростручи у односу на број запослених у земљи. У колико би ово постигли а имамо основнс услове да то урадимо Србија може да стане раме уз раме са високоцивилизованим европским земљама Холандијом, Шве-

дском, Данском јер су оне у непогоднијем положају и територијално и са националним богатством а чак и са саобраћајним комуникацијама. в) Приликом утврђивања нове друштвене структуре у Србији која је на помолу основне социјалне промене покушавамо да схватимо не само екстраполацијом Друштвних треидова, као што су питање секторске расподеле или шеме заниман>а већ и неком специфично дефини-шућом карактеристиком која постаје организациоии принцип око кога се установе мењају и развијају. Постиидустријско друштво Србије које предвиђа СНО биће организовано рко знања. Оно што је другачије и онов јестпромена у карактеру самог знања. Оно што сматрамо да је пресудно данас за оргаиизовано доношење одлука и контролу промена јесте усредсређеност теоријског знања приоритет теоријског над емипиријским и кодификација знања у апстрактне системе симбола који су кадри да воде ка реализацији у многим, разним и променљивим околностима (ми се зграњавамо кал упоредимо еамопоуздање досалашњих комунистичких државних органа који су доносили одлуке без икаквог теоријског образовања у односу на економију и политику. Зато смо западали у кризе. Мало је политичара ималопојма како да извуче земљу из кризе. Појава макроекономиста и нова кодификација економске теорије са образованим кадром и научним институтима са националним српским институтом омогћиће краљевини Србији да интервенише у питањима привреде како би се усмерио економски развој, преиспитала расподела средстава и одржала равнотежа између разних сектора.

г) НОВА ИНТЕЛЕКТУАЛНА ТЕХНИКА Четврта на списку карактеристика новог постиндустријског друштва краљевине Србије јесте и биће појава нове интелектуадне технике у Србији. СНО сматра да ће крајем 20-ог века иста бити

одлучујућа у решавању људских проблема каошто је то била машинска техника средином прошлог века. Под интелектуалном техником СНО подразумева разне врсте техника као што су: системске анализе, линеарно програмовање, теорија информација, теорија доношења одлука, теорија игре и симулације, практично све што је везано за компјутер и што огромноповећава наше интелектуалне моћи. СНО сматра да ћемо у томе имати основна оруђа за неопходно планирање иорганизовање друштва и помоћ у формулисању соЦијалне политикс што ће заменити досадашњи тежак, скуп систем. д) САМООДРЖЛВАЈУЋИ ТЕХНОЛОШКИ РЛЗВОЈ СНО сматра да ћемо помоћу иашег новог елитног научног кадра високообразованог на светском нивоу, на светским универзитетима помоћу нових метода и техника предвиђања моћи да остваримо једну нову димензију друштвених промена, Савремено индустријско друштво је постало могуће кад је привреда у стању да створи нове институционе мсханизме за проширење штедње и коришћење тих новчаних резерви у инвестиционе сврхе. Међутим, да би избегло стагнацију савремено друштво мора да отвори границе новој техниии, не би ли се продуктивност и експанзија одржали. Развој преорганизовања и „картографске технике”, уколико се знањем примене у Србији, омогућиће нову фазу њене историје као - СВЕСНИПЛАНСКИ НАПРЕДАК ТЕХНИЧКОГ РАЗВЦОЈА СРБИЈЕ. Ако бисмо сада, на основу свега што смо рекли, резимирали слику постиндустријског друштва могли бисмо тошематски учинити узмијаући у обзир три концепције: преиндустријско друштво живи првенствено као „игра против природе”. Оно зависи ол природних богатства и неквалификоване радне снаге а његов развој је ограничен бројем становника и територијалним пространством. Индустријско друштвоје углавном „игра против укро-ћене природе”. Оио заиси првостепено од енергетских извора а његов развој је условљен функцијом стварања масовне производн>е и масовних тржишта. Постиндустријско друштво јс „игра између лиммости” и оио зависи у великој мсри рд „ииформација” (узимајући у обзир тај израз у тсхиичко-комуникапијско-тебријском смислу) а његов развој јефункиија кодифико-

вања теоријског знања. Ако погледамо индус гријске гране које данас играју централну улогу у друштву - челик, електримна индустрија, телефон, телеграф, аутомобил, авијација, видећемо да су све то индустрије које оу се појавиле у 19. веку. Ирва модсрна индустрија двадесетог века јесте хемијска индустрија, утоликошто сењени проналасцинеизбежно заснивају на теоријским особинама - МАКРОМОЛЕКУЛА којима трсба манипулисати како би се добило планско добијање нових производа. У ствари, оно, штоје очиглелно и карактеристично за природу модерне индустрије јесте њена зависност од науке и извора и као одлучујућа чињеница за лаљи развој. Ако покушамо да анализирамо две предстојеће деценије видећемо да ће пет крупних техничких момената на мсђународном плану утицати на регулацију и снагу друштва. С. П. О. ако би пошла да установи овај визионарски концсрт којим би се мерила комплетна привреда СрбиЈе израдила је један мултидимензионални програм припадних и нормалних фактора који би утицали да се он реализује. Основна компонента једног мултидимензионалног програма којим 6и се радило у Сроији (који су радили стручњаци и експерти годину и подана на 18000 страница) моћно повезује број стаиовника, образовање, вероисповест, социјалну кохезију, политичку стабилност, војну моћ, јер Србија оче-кује да буде и војна сила на Балкану, идеолошку и националну привлачност, дипломатске савезе са којима би Србија ушла било у привредне или одбрамбене постиндустријске концепције монархије образоване око знања. Програм који смо ми израдили Је идентификован са универзалним међународним институтима и вредностима. За сада српска држава није научно присутна у свету и економска експанзија нам је ограничена недостатком научног и техничког кадра. Да би остварчли основни став С. Н. О. мора извршити радикалне

промене комплетног образован>а почевши од примарног образовања у основним школама, средњег образован»а које је неко уопштено, примитивно образовање али које не ствара категоризацију која не прави елитизам. Без елитизма не би могли никада да идемо напред; све нације граде кроз цео свој школски систем елитизам. Високошколске установе биле би моћно срелство и стајале би на челу свих привредних институција али би биле битно проширене и многим универзитстима споља јер би њихова помоћ у овом моменту била врло битна. Да би остварили неке од тих фактора мора се битно променити начин мишље|на о националним вредностима и култури. Ми као странка верујсмо у самообнављајући геније српског народа Историјски је доказано да иационално пробуђено становништво има моћ регенсрације своје праве државе и културе поготово после разних пустоши као што је ова комукистичка. Ми се ослањамо наромејсковизантијску основу једне цивилизаиије која је поникла под егејским маслинама; узимамо врсдности које је створила као наставак на 13 стр.

ОТАШИНА

НОВЕМБАР 1990.