Архив УНС — Листови странака

ПРОМЕНИ, СТРИЧЕ, СВИРАЛУ

ОТВОРЕНО ПИСМО ГОСПОДИНУ БРАНИ ЦРНЧЕВИЋУ

1. Не вреди, стриче! Узалуд! Пукдо! Цабе се трудиш. Не да се Србија обманути! Србија сад, стриче, пребројава ватре на којима се пекла. Не може Србија напред док се не осврне да види, још једном, изнова, шта се с њом догодило у пола века. Ко јој је ломио кичму. Ти знаш, морао би то знати, стриче, да Србији није крив Броз. Добро је Броз радио! Радио је за себе, за Коминтерну, за Ватикан; радио је за Хрвате, узгред је, стриче, помало радио и за Словенце; радио је, поуздано се зна за Шиптаре, не зна се све у чију је корист Броз радио, али питам ја тебе, стриче, за кога су српски Брозовићи радили!? Хрвати су радили.за себе, чували су се, нису се клали, штрпкали су, колико су могли, од Србије, знади су, стриче, Хрвати шта раде. Знали су! И нека су знали! А јесу ли спрски комунисти знали за кога су радили! Немој ми, стриче, рећи да су били обманути, да их је Броз преварио, слагао, да нису могли да му уђу у траг. 2. Не вреди, стриче. Не превари! Знали су све српски комунисти! Знаш кад оно Броз оде из Београда, легално, у пратњи Срба, снабдевен немачким документима... Оде у Рађевину, богату и бунтовну Рађевину, па ту негде застаде да пратиоцима својим, Србима, каже да су му сва та места, сви оријентири познати; и кућа на брду, и крушка под њом, и бунар на северној страни, и ров на истој страни, и брежуљак на јужној... Забезекнули се српски комунисти, (а шта б« учине српски комунисти него да се забезекну?) па свог Старог питају; „Како“? Збиља, како то све њихов Стари зна? Е, а Стари, без околишења, каже како је у тим крајевима ратовао оне 1914. године, као аустроугарски војник, као царски наредник, кад је његов цар Фрања Јосип послао своју армаду, у којој је био Броз, да уништи Србију! Мислиш ли, стриче, да су се српски комунисти бар мало забринули? Да су се бар упитали: ко их то води, куда ће их одвести, неће ли их, можда, завести, изложити ризику, погибељи? Не, ништа од тога. Они су му готово дословно рекли: „То, Стари, више никоме, и никад, да ниси поменуо! Ако Срби сазнају да си ратовао, да си био у Србијн као царски војник, они ће и теби и нама маму мамину и тату татину...“ И Броз је, поучен добрим, паметним, оданим Србима, којима није сметало што се тукао у једном суровом рату против Срба, ћутао. 3. Узалуд, стриче! Пукло! А кад се рат завршио, раг у коме је Србија плагила највишу цену, кад је Броз стигао у Београд, кад је дошао на Бањицу да ту, пред српскпм јединицама, одржи говор, рекао је: „Србија се нема чему надати!“ Мислиш ли, стриче, да је та претња, та пресуда, забринула српске комунисте! Не! Они су се утркивали да испуне све његове заповести. Он оком, српски комунисти скоком! Он'подигнс прст, они нишан! Он спусти прсте, они оспу рафал у Србе! 4. Џабе се трудиш, стриче! Знаш ли колико су Срба српски комунисти побили после рата? Колико су убили Срба српски комунисти првог дана, и прве ноћи, кад су ушли у Београд! Где си ти био тада, стриче? Знаш ли колико је српскџх мајки и српских сестара закукало од српских комуниста? Могао бих ти рећи, стриче, колнко је Срба убијено 'у Београду оног радосног, првог дана „слободе“! ••Могао--,бих ги рећи колико

их је убијено у Лисичијем потоку! Могао бих ти тачно навести колико их је прве ноћи побијено у Смедереву! Могао бих ти рећи колико су српски комунисти побили Срба у Крушевцу, у Чачку, у Ужицу, Параћину, Прокупљу! Ех, у Прокупљу! Колико су српски комунисти побили Срба у Крагујевцу! Нема града, и нема села, стриче, у коме нису пале српске главе! Без суда, без пресуде, без кривице! А ра г је био завошен!

Могао бих ти, стриче, то рећи, али нећу! Ни ти, ни твоји српски комуннсти и социјалисти нећете поверовати. Зато ћемо, стриче, откопавати гробнице и пробројати лобање! Хоћемо, хоћемо! Без тога нећемо моћи ни корак да направимо! Ко ћепребројати лобање? Па, комунисти, ко би други! Нужно је, и праведно је, и поштено је, и људски је, стриче, да то они учине! Другима неће веровати, рећи ће да су им други подвалили, да су увећали број жртава. 5. Знам, стриче, рећи ћеш да млађи српски комунисти с тим немају ништа заједничко. Знам, рећи ћеш да они нису убијали. Нису, рећи ћеш, ови млађи то радили! И нису! Они су само припадали тој идеологији. Они су викали: за кога? Они су и одговарали: за Партију! За Тита! Они су, као убеђени комунисти, следили пут свог вође и учитеља! Они су стали уз Броза! Они су га, као убеђени комунисти, до јуче бранили! Бранили би га они и данас да није куцнуо час свеопштег, свевидећег опроштаја с комунизмом! 6. После пребројавања лобања, стриче, морали бисмо да пребројимо затворенике! Пола Србије је, стриче, било у казаматима! Није њима судио Броз, нису их ислеђивали, и тукли, и мучили, ни Хрвати, ни Словенци, ни Шиптари! Њих су, стриче, затварали, мучили и осудили српски комунисти! Неки су преживели. Живи су и целати. 7. И то је, ево, разлог што ти пишем. Због жртава! И због целата! Видим, колико си се напрегао, колико си се упрегао у :а комунистичко социјалис I ичка кола, па гураш ли, гураш, и хоћеш да измириш целата и жртву! Неко ће рећи; лепо! Неко ће рећи: племенито! Неко ће рећи: доста је било међусобног клања! Неко ће рећи: данас, кад је Србија у опасностн, сви морамо оити једна душа! 8. Могло се, руку на срце, и т о догцдити! Да су , сдцски комун|Ј(:з и \ 1 ели ла булу насни зо лако догодити. Досј а је Сроији свађе! Дрста јој јс крви! Да су.ре-

цимо, српски комунисти стали пред свој, српски народ, и рекли: „Опростите, људи, опростите, браћо, за сва зла која вам је донела идеологија којој смо припадали! Били смо и млади, и заведени, и неразумни, и преварени! Нисмо знали за масовне гробнице Срба, нисмо знали да је Србија опљачкана, разорена, да је српски народ располућен, да нема своју државу. Нисмо знали да су хтели да га сатру! И да га затру! Хајде, сада.

људи и браћо, да видимо кудаћемо и шта ћемо!“ 9. Да су то учинили српски комунисти, да су се покајали, народ би им опростио! Би, свакако! Знаш ти, стриче, свој народ! Добар, побожан народ, склон праштању. Коме он све није опростио! Зна Србија: сви су они, и српски комунисти, дабоме, деца Србије! 10. Не вреди, стриче! Неће они покајање! Хоће да се преруше, хоће да се од комуниста претворе у социјалисте! Хоће исти људи, иста свест, иста сазнања, трагична, а ново рухо! Хоће да задрже власт! Хоће сада српски комунисти да усправе кичму српском народу! А они му, српски комунисти, ту кичму ломили! Хоће српски комунисти, сада, да поврате памет српском народу. А они га, српски комунисти, распамећивали! Хоће српски кому исти да уједине Србе и Србију а годинама разједињавали! 11. Може ли то, стриче? Рећи ћеш; може! Како би, иначе, оправдао што си се напрегаОј што си се упрегао у та комунистичко социЈалистичка кола, па гураш ли, гураш! Како би, иначе, оправдао то што хоћеш да нас посторијиш под један барјак, социјалистички! То што хоћеш да се сврстамо под једну звезду. Петокраку! Не вреди, стриче, наговарати их да се одрекну петокраке. Они је носе у срцу! А иза петокраке, носили је или не, остају крвави траговн! Не вреди, стриче! Ништадобро они више не могу да ураде за Србију. Немају снаге. Ислужени су! Најбоље што су имали: младост, снагу, памет, вољу, оданост дали су Брозу! За Србију више ништа није остало! Србија очекује младе, злраве, паметне, честите, ничим уфлекане! Није овде, стриче, реч само о прерушеним комунистима. Ово важи и за оне друте, такође прерушене, који су запосели места у опозицији. И они су, неки од њих, бивши комунисти, ислужени! И они су најбоље што су имали дали Брозу! 12. Мали смо ми народ, сзриче! ЈЗако ћемо се пребројати. Зна се и ко ипл кува данас за ручак, а ка-

моли да се не зна ко је I де бно и ко је какве трагове за собомоставио! По тим граговима ће нас памтити. И тражити! Отуда је, стриче, свако прерушавање узалудно! 13. Лепо је од тебе, стриче, што се на бога позиваш! Боље икад, него никад! Истина, неки наши попови, ех, они попови због којих сте се ви, скојевци, за дугме хватали кад их угледате, што сте викали „попбаксуз“, попови, дакле, сада кажу да те никад у Цркви нису видели! Славу своју крсну, славу својих предака, не славиш! Не знаш шта је кандило! Божића се сетиш ако негде има каквог крканлука! Сад те, кажу могу видети и у Цркви. И на црквеној. трибини! Говориш, проповедаш, обукао би, кад би имало смисла, и мантију, ону мантију на коју сте ви, скојевци, пљували. Има те, стриче, у новинама. Има те на радију. Има те на телевизији. Има те у посланичкој клупи. Има те у Матици исељеника. Има те у иностранству. Говориш, саветујеш, браниш, нападаш. Полетан си као некад у скојевским данима. 14. Кад си већ, стриче, у Матици исељеника, не досађуј се тамо: завири по орманима, по фиокама, по сефовима наћи ћеш полицијска досијеа српских исељеника! Завири мало у њих, прочитај, можеш о томе и књигу написати! Ви дећеш да је Матица била, можда је и остала, продужена рука Партије и полиције! Под окриљем Матице ишли су разни људи у 'свет I ,ШЈТЈаЈШТе тамб с нашим исељеницима, са српском емиграцијом, разговарали и помно записивали: ко шта говори о Брозу, шта ко мисли о српским комунистима, ко кога, тамо, помаже, колико је ко, рецимо, дао пара за споменик Дражи, а колико, опет, за неки емигрантски лист... И откуд тебе, стриче, бацише у тај шпијунски осињак! 15. Читам, по ко зна који пут, твој чланак у „Политици“ од 23. јуна. Волео бих да га и ти, сада, прбчиташ! Видећеш колико си повлађивао владајућим, а колико си, опет, ударао пацке опозицији. Од тада се до данас много шта десило. Изашле су неке ствари на чистину. Кад Вук Драшковић окупи на Косову десетак хиљада Срба, можда мање, можда више, није важно, а друг Кецман, социјалиста, за кога се зна да ниједан потез не сме да повуче без сагласности „штаба“ у Београду, такође поведе десет хиљада Срба, па Срби социјалисти заспу камењеМ Србе несоцијалисте _ — неко је, стриче, хтео да падне српска крв! Могао је, уместо Драшковића, бити Рашковић, могао је на Косово, међу Србе, отићи, рецимо Мирко Јовић. не би се, сигурно, ништа друго догодило осим камења! И шта би било да су Вукове присталице узвратиле камењем?! Питај, стриче, ове твоје другаре из „штаба“ шта им је то требало? Да им није мртви Броз то заповедио!? 16. И питај, молим.те, још нешто, али не онако, узгред, већ намерно. И с .мером.. Ако је Рашковић, а он јо јесте, знаш и з и< -тожер Срба у Хрватској, у Босни. у Херпеговини, ако је окупиб Србе, ако су Сп-

бн вољни, н моћнн, да се супротставе новој усташкој владавини, што српски социјалистн, ,ако се већ тако зову, не стану иза Рашковића, него стадоше иза Микелића, односно иза Социјалистичке партије Хрватске! Хоће ли хрватски социјалисти, уместо Туђмана, који прети Србима, рушити РашковиЈlа?! То питање, и тебе, стриче, требало би да мучи! Зашто, питај их, шаљу „социјалистичке кадрове“ из Београда у испомоћ Микелићу, а не шаљу Рашковићу? Зар је идеологија важнија од Срба и Србије?! 17. И питај, молим те, зашто оне измучене, јадне раднике у Шапцу изведоше пред телевизијске камере да би осудили опозицију. Зашто су им претили да ће сви бити „технолошки вишак“ ако то не учине? Чије то плате, и фотеље, и виле, треба да чувају радници од својих 1.200 динара месечно, кад не могу да купе ни хлеб насушни, ни млеко својој деци! 18. Учиниш ли то, стриче, биће ти јасно да прерушени комунисти нису променили своју свест! Све је остало исто, променили су само рухо. 19. И питај, кад смо већ код питања, што им је требало да кажу како је опозиција заборавила ко је, пре три године, вратио достојанство Србији? Питај их, стриче, ко је Србију лишио достојанства?! НедиНЗ Дража Михдиј\овиГ\‘? Љотић? Као да јс ло пре тр и гоЛИне владала нека друга, мрачна, партија, па онда дошли комунисти да би повратили достојанство свом народу?! 20. Не вреди, стриче, народ се не да преварити! Није народ изгубио памћење! 21. Кад све то питаш, кад чујеш одговоре, кад протумачиш, сагледаш, биће ти јасно зашго су ти писци, умни људи, знаш то и сам, саветовали да не објављујеш оно у „Политици“. Прочитај још једном, и још једном, све то, али пажљиво, помно, као што смо ми сви тебе прочитали! Сви смо ми, стриче, били на ивиди каљуге, али иисмо сви у њу упали! Они који су у њу упали својом вољом носиће ту флеку целог живота. Као што ће бивши или садашњи комунисти, макар били и у опозицији, носити свој крст до краја, носиће ожиљак на души, свссни да су, свеједно колико, припадали једној идеологији која је српском народу донела највеће зло. 22. Ислужени комунистл, који су злом времену, Брозу и Кардељу, Стамболићу и Минићу, Доланцу и Врховцу, и осталима, дали своје најбоље године, све своје умеће и знање, сву своју стручност, сву своју памет, Србији више не могу да помогну! Упиши ово, стриче, у неку своју свеску, нека у њој остане као наук. За сваљремена. Надам се да ћеш, истовремено, променити свиралу, или ћеш ову садашњу - ?аденути за појас.

Веља Брадић

НОВЕМБАР 1990.

ОТАIДБИНА