Архив УНС — Село

ПРОМЕНЕ У СТРУКТУРИ ПОЉОПРИВРЕДЕ

МНОГОБРОЈНЕ И ДУБОКЕ ПРОМЕНЕ се одигравају у нашој пољопривреди и на селу. Оне čy последица а и показатељ ошитег прогреса привреде и друштва, коме су нови односи, који се изграђују, омогућили и дали 'пун полет. Све ове промене су међусО'6но повезане и условљене, једне другима су и узрок и последица, и све скупа сачињавају и обележавају процес кретања пољопривреде и села напред. Ипак се као при« марне, с гледишта пољопривреде, могу сма« трати промене у пољопривредном становништву и у нивоу и власничкој структури средстава за производњу у пољопривреди, укључив и земљу. Од првог (1948) до последњег (1961. године) пописа становништва укупно становништво се повећало за 2,770.000 (близу 18 посто), а пољопривредно смањило за 1,300.000 (13 посто). Учешће пољопривредног у укуп■ном станскзништву опало је са 67,5 одсто на 50 одсто. Несумњиво да је најкрупнија и најдалекосежнија промена у пољопривреди управо то што је у овом периоду не само заустављен стални пораст већ је смањен број пољопривредног становништва. Измењен је количински однос пољопривредног становништва и земље и других природних богатстава, а и однос броја пољопривредних произвођача и броја потрошача пољопривредних производа. То је створило почетне услове за пробијање ниско успостављане равнотеже у пољопривреди, за њен излазак из „зачараног круга“ подизањем производних снага и производности рада у њој. Мења се, истина доста лагано, власничка структура земље и стоке у корист друштвених пољопривредних предузећа. Њихово учешће у укупној и робној производњи, међутим, знатно брже расте, а тиме и њихов значај и улога у решавању основних проблема наше привреде које треба пољопривреда да решава. У 1963. години су поједине ррсте пољопривредних газдинстава учествовале са оволико процената у: Дру- Индиштве- виду на ална обрадивој површини 12 88 броју стоке (у условним грлима) 9 91 радној снази 4 96 друштвеном производу пољопривреде 22 78 вредности откупа пољопривредних производа 40 60 производњи пшенице 27 73 откупу пшенице 67 33 у производњи меса: говеђег 68 32 свињског 39 61 Већ ови бројеви показују да је повећање пољопривредне производње у послератном према предратном периоду наступило као последица промене тихнике и технологије масовнијим увођењем у производњу савременијих средстава и одговарајућих метода рада. Повећао се више пута број трактора и пољопривредних машина, тако да је у 1963. години обрађено друштвеним средствима и квалитетније но до сада 23,5 одсто укупног обрадивог земљишта. Силно је порасла употреба минералног ђубрива раоположиве количине изражене у активној материји биле су у 1963. години 61 пут веће од оне у 1939. Порасла је употреба осталих хемијских средстава у пољопривреди. Редовна заштита биља и стоке је опште прихваћена. Све више се у производњи користи индустријска сточна храна. Обилно се у производњи користе селекционисане и високоприносне сорте семена нарочито пшенице и кукуруза, сортно је побољшан садни материјал, увелико је набоље измењен расни састав стоке, посебно свиња, затим говеда и живине, и тиме осетно повећана њихова производна способност. Изграђен је велики број друштвених пољопривредних предузећа. Изграђени су и многи објекти земљорадничких задруга неопходни за развитак производње и данашње потребе села. Развијен је и учвршћен велики број земљорадничких задруга, носилаца и организатора обимних техничких и технолошких промена у индивидуалној пољопривреди. Подигнута је индустрија за производњу савремених средстава за производњу, а и даље се подижу нови објекти. Развијена је прехрамбена индустрија, која је по броју запослених само иза металске, текстилне и дрвне индустрије, а по вредности основних средстава испред ње су само металска и текстилна индустрија. Знатно је модернизована и боље опремљена трговина пољопривредким производима и она која пољопривреду снабдева. Осетно се побољшавају путеви који служе пољопривреди, што олакшава продају и снабдевање пољопривреде, снижавајући трошкове транспорта и продаје. Све набројано остварено је улагањем огромних средстава. То је веома увећало имовину, коју данас користи пољопривреда, или јој она омогућава развој. Повећана су и основна, а нарочито обртна средства у пољопривреди, што је дуго био основни проблем развоја пољопривреде и узрок „конзервативности“ сељака према новим савременијим средствнма за производњу и одговарајућим методама рада. Повећање имовине у пољопривреди је скоро потпуно остварено улагањем друштвених средстава која доспевају у пољопривреду или директним улагањем или кредитирањем кооперације. Знатно је нарасло, дакле, учешће друштвене у укупној имовини у пољопривреди и, при том, углавном не преузимањем средстава индивидуалних газдинстава, већ додатним улагањем. Нема података за тачнију оцену, али је несумњиво да је својинска структура свих средстава за проиеводњу у пољоlприlвреди и по вредности знатно померена у корист друштвене својине. Њен утицај на повећање производње је, међутим, знатно већи од учешћа у укупној имовини. И у пољопривреди, укључив и индивидуална газдинства, све је више друштвених средстава на управљању непосредних произвођача, све више њихо-

вог дохотка потиче из рада тим средствима. Несумњиво је да измена у својинској структури средстава за производњу у пољопривреди није мање далекосежна и значајна од промена у структури становништва. Чак је прва за даљи развитак значајнија, јер ће више условљавати његов темпо од друге. Дубоке су промене и на индивидуалним пољопривредним газдинствима и у њиховој производњи. Број индивидуалних пољопривредних газдинстава последњих година стагнира, а у економски развијенијим подручјима и опада. Поред тога, иако се пољопривредно становништво знатно смањило, број становника на индивидуалним газдинствима се мало мења. Структура становништва на газдинствима по занимању и изворима прихода знатно се, међутим, променила. По попису пољопривреде из 1960. године, на индивидуалним газдинствима је живело 1,306.406 лица стално запослених ван газдинстава, што је износило 40 процената укупно запослених. Према извесним проценама, број стално запослених ван индивидуалног газдинства, који живе на газдинству, и даље се повећава, а и њихово учешће у броју запослених.

Од укупног броја пољопривредних газдинстава (без газдинстава непољопривредника), мешовитих (која имају стално запослење ван газдинства) је било 35,5 одсто. Велики број осталих газдинстава имао је приходе од споредних делатности, тако да је приходе искључиво из пољопривреде имало само око 10 одсто пољопривредних домаћинстава. Све је то утицало на знатну измену и нивоа и структуре дохотка пољопривредних домаћинстава. Доходак остварен ван газдинства просечно је учествовао у дохотку пољопривредног домаћинства 1957. године са 80,5 одсто, а у 1962. само са 67 одсто. Све је већи број домаћинстава која не живе само, па чак и претежно, од дохотка са газдинства. Новчана примања и новчани део дохотка по просечном индивидуалном пољопривредном домаћинству се и релативно и апсолутно повећавају, при чему брже расту новчана примања од дохотка. Новчани део дохотка просечног пољсмтривредног домаћинства учествовао је у укупном у 1959. са 54 одсто, а у 1962. години са 61 одсто. У односу на 1959. (100) у 1962. години износио је

доходак 130 одсто, а новчани приход 145 одсто. Из ових података се види да се, просечно узевши, не може више говорити о индивидуалним пољопривредним газдинствима као натуралним са свим негативним атрибутима који прате натуралност. То потврђује и структура потрошње домаћинства; све већи издаци за индустријску робу, за трајна потрошна добра (намештај и слично), за неробне издатке (школовање деце, путовања), па чак и за набавку хране. Састав хране такође се приближава градској, нарочито у домаћинстава с већим учешћем дохотка ван газдинства у укупном. Повећавају се потребе пољопривредног становништва и села и оно постаје значајан потрошач индустријске робе, и то како за личну и заједничку, тако и за производну потрошњу. Борба за виши доходак и стандард, већа извесност да се они остваре, узрок је и многим другим променама. Досада је сав природни прираштај становништва на индивидуалним газдинствима у периоду 1953 1961. напустио газдинство. То је већ довело до стварања знатног броја пољопривредних домаћинстава без наследника, пољопривредника (старачких), јер се сав подмладак већ запослио ван газдинства и углавном га напустио. Према приближним подацима, од укупног броја пољопривредних домаћинстава оваквих је у Војводини око 30,4 одсто, ужем подручју Србије 17,5 одсто и на Косову и Метохији 9,2

одсто. Чланови ових домаћинстава су у великом броју у поодмаклим годинама, а она држе знатне површине земљs. Велики број активних пољопривредника, који, по правилу, нису могли пре запослења да се оквалификују, ззпослј.о се махом као неквалификовани радник и остао да живи на газдинству, формирајући мешовита домаћинства. Судећи по оријентацији на припремање подмлатка за запослење ван газдинства, у наредном периоду треба очекивати да he с газдинства све више одлазити млада и оквалификована радна снага. У 1963. години није припремало сву децу за запослење ван свог газдинства у Војводини само 23,3 одсто, у ужем подручју Србије 40,2 одсто, а на Косову и Метохији 54 одсто анкетираних домаћинстава. Сва остала домаћинства, а њи-

хов број није мали, и она држе велике количине обрадиве земље и других пољопривредних капацитета, проћи ће кроз категорију старачких домаћинстава. То све указује на то да ће и у идућем периоду настајати и даље се испољавати крупне структурне промене у пољопривреди и на селу, које ће имати далекосежне последице на развој пољопривреде, а биће потребне и опсежне мере друштва да се ти процеси правилно усмере и олакшају. Досадашње промене међу индивидуалним пољопривредним домаћинствима и оријентација у припремању омладине за будуће занимање јасно показују да се индивидуална пољопривредна газдинства диференцирају на две основне групе: једну, већу, која се као пољопривредна већ у идућој генерацији неће репродуковати, и другу, по 6potjiy мању, чија домаћинства и даље желе да буду пољопривредна. Оваква диференцијација је, свакако, даље отишла у развијенијим подручјијма. Карактеристично је да ниједна од ових група, ако нису у питању старачка домаћин-' ства, не запушта пољопривредну производњу. Она прва, без обзира на то да ли су мешовита или чиста пољопривредна, труде се да повећавају производњу на газдинству већим коришћењем савремених средстава, било да произведу више хране за себе, да би им остало више новца зарађеног ван газдинства за друге потребе (мешовита), било да покрију повећане расходе за школовање деце и побољшање свог стандарда (чиста пољопривредна). Газдинства друге групе (која ће се репродуковати у идућој генерацији) оријентишу се на робну нроизводњу, чак се све више специјализују у њој, с тежњом да порастом производње побољшавају свој материјални положај. Управо оваква кретања и измене структуре диференцирањем међу индивидуалним пољопривредним произвођачима пружају разноврсне могућности за развијање кооперације, Она нам и објашњавају зашто је развитак кооперације неравномеран у разним подручјима и зашто је потребна разноврсност облика у којима до ње долази. Свака од формираних група и подгрупа газдинстава има различите потребе за сарадњу, да би остварила исти циљ: виши доходак за своје домаћинство. Даља кретања, која се већ могу уочити, још више he омогућити ширење производне сарадње са индивидуалним пољоlпривредн'Иlм домаћипств him а. Она се не може заснивати и развијати на подруштвљавању већ оствареног обима производње и постојећих средстава, већ само на даљем повећању приноса и производње и новим улагањима. На селу већ дуже времена није реч о борби за опстанак, за очување већ оствареног дохотка и стандарда, већ о њиховом даљем подизању. Пораст дохотка и стандарда целокупног становништва подиже и вредност радне снаге индивидуалног пољопривредног произвођача. Да би побољшао свој живот, он мора напуштати заостала средства и методе рада и прихватати савременија, која му омогућују да све боље задовољава своје потребе које се шире и нарастају. На тој линији све брже нестаје „конзервативизам", јер је прихватање и коришћење новог једини метод да се повећањем производње и повишењем производности рада трајно и стално побољшава живот. А ново нису само средства, већ и односи и облици у којима се они остварују, те треба очекивати да he и ту брже тећи промене и као последица, и услов свих осталих структурних промена у нашој пољопривреди и на селу.

П и ш е : МИЛОСАВЉЕВИЋ

ПОСТВПВНО СЕ ПОВЕЋАВА БРОЈ РАСНЕ СТ ОКЕ НА ДРУШТВВНИМ ГАЗДИНСТВПМА

СМВНОМ ДАКА И НОЋИ МЕЊАЈУ ОЕ И ТРАКТОРИСТИ, АЛИ У СВЗОНИ МАХНИНА НВПРЕКИДНО РАДИ

3ДДГ У Г Л Б Р°Ј 1034—35 / сграиа

6